ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ – ЧОВЕК АНЂЕОСКЕ ДУШЕ
Владета Јеротић је најбољи пример да вреди бити образован, свестран, мудар, благ, срдачан, добар…
Читам коментаре поводом његовог одласка
Још се тако једино писало о Патријарху Павлу
Када одлазе уметници, обично се помену и њихови пороци, лоше улоге, погрешан политички ангажман
Али видим да о Владети буквално нико не пише ништа лоше
Што само значи колико је добра и памети пробудио тај човек
И доказао да Србије нија само, да не набрајам све ко, него је Србија и Владета Јеротић
Једна од њених најпосебнијих душа, какве нам све више недостају
Владета који је спојио и исток и запад
И Русију а и Немачку, Швајцарску, Аустрију…
И Карла Густава Јунга и Достојевског
И Фројда и Владику Николаја
И будизам и психоанализу
И традицију истока и рационализам запада
И оца Јустина Поповића и Дон Кихота, Фауста, Хамлета
Нема где није била мисао Владете Јеротића, као да никада није стао и одустао
Доказујући да увек може
Фасцинира и његов однос према смрти, са каквом је само смиреношћу говорио о њој
Као и о свему другом
Знао је много шта да каже али и да прећути
Када се наљути обично уздржан
Посебност Владетине величине огледа се и у томе што никада није насео на заводљивости времена у коме је живео
Никада конформиста, никада малограђанин
Независтан дух, изузетно плодан, надахнут, да просто не знаш да ли боље пише, говори или слуша
А слушао је људе много, као мало ко код нас
И оне славне а и оне друге, који су му се отварали, жалили, тражили помоћ
Владета је разумео и ово време, није се олако згражавао, одбацивао, није био ригидан
Волео је живот, волео је да путује са својом животном сапутницом Јеленом, знао је и да запали цигарету
Посебно фасцинира његова прича зашто је постао психијатар
И та снажна потреба да помаже
О Владети Јеротићу много може а и много треба да се прича, понајмање због њега, готово да нема признања које није добио
Него због свих нас који смо ту а и оних који долазе
Да пред очима имају пример целовитог мислиоца, свестраног образованог, притом посвећеника, увек актуелног а никада наметљивог
Кога никада нису наметали медији, посебно рекламирали
Већ је увек некако долазио из прикрајка
И слушали су га и они који су желели да га чују а многи из помодарства
Којима на његовим предавањима није било место
Владетина душа имала је места за свакога а то могу само ретки познаваоци људи и културних прилика
Добро је да се вратио са запада, из Швајцарске
Добро је да није остао само психијатар
Добро је што се највише ангажовао када су сви очекивали да се повуче
Није
Доказао је да људи и у најпознијиим годинама могу да буду значајни
И уместо у депресију, изгнанство, самоћу, треба све оно што су стекли да преносу
Генерацијама које долазе
Владету није завела ни наука, ни духовност, ни слава, ништа
До последњих дана је, мисионарски, испуњавао своје дужности
Хришћанске, људске, човечанске
Да су се сви чудили на помен његових година, уз оно чувено – свака му част
Наравно, било је и доста задршке према њему, и до последњих дана
Како из психијатриских, тако и из црквених кругова
Зато што се није држао класичног шаблона већ је одлазио даље, шире, дубље
Вечито постављајући нова питање, без да даје коначне одговоре
Имао сам пуно личних сусрета са Владетом, како на његовим предавањима, тако и на кућним разговорима где је био радо виђен гост код појединих мојих пријатеља
Виђао сам га и на улици, у пошти, на сајму књига, много много пута
Као да му ништа није било тешко, мада је и сам признао да људи могу да му буду пренапорни
Увек је била фасцинантна лакоћа којом се креће
Тачно се видело да има свој пут, своју замишљеност, линију коју је пратио
И готово да нико и ништа није могло да га избаци из тога
Прави учитељ живота, личност, светионик…
Живео је сам последњих година откако је остао без своје Јелене
Имао је особу која му је помагала…
Пријатеље који су се јављали, звали, често је одбијао посете
Очигледно је последњих година био најпотребнији сам себи
Али оно што је најфасцинантније то је његова самоћа, ум, као и начин на који је организовао живот
Једноставно, складно, лако
Као прави мудрац, посвећеник
Кога не треба само слушати, читати већ и пажљиво посматрати његове изразе лица
Којима је толико тога говорио
Шта остаје после Владете Јеротића
Остаје Владета Јеротић, још већи, дубљи
Одлазак ће само дати прави печат свему
На све оно што је створио и дао а дао је много
Погледајте само садржаје његових књига, теме предавања
И све ће вам бити јасно
Вреди бити добар, образован, скроман, посвећен
Вреди бити човек, човекобог или богочовек, свеједно
Али човек коме није страно оно божанско
Зато дубок наклон Владети, за све што је дао и оставио
А на нама остаје да следимо његове трагове
И да се потајно надамо да ћемо у нашим последњим данима
Једном, некад
Поседовати бар делић такве мудрости, скромности, мира
Којим је зрачио Владета
Хвала Вам Владета
И слава Вам
Ви сте доказ колико далеко може да оде један људски живот
И да подари
Зато сте тако важни
Због свих нас који долазимо и који осећамо слично
Са једне стране важност личности а са друге стране важност заједнице
Када се споје та два, нема грешке
Често сте наглашавали да немате своју децу и да вам тај простор живота остао неиспуњен
Не брините
Сви смо ми ваша деца
И трудићемо се да вас не разочарамо
Као што ви никада нисте нас
Stefan Simic