Hvala Vam, Vladeta! I slava Vam

6 septembra, 2018

VLADETA JEROTIĆ – ČOVEK ANĐEOSKE DUŠE

Vladeta Jerotić je najbolji primer da vredi biti obrazovan, svestran, mudar, blag, srdačan, dobar…
Čitam komentare povodom njegovog odlaska
Još se tako jedino pisalo o Patrijarhu Pavlu
Kada odlaze umetnici, obično se pomenu i njihovi poroci, loše uloge, pogrešan politički angažman
Ali vidim da o Vladeti bukvalno niko ne piše ništa loše
Što samo znači koliko je dobra i pameti probudio taj čovek
I dokazao da Srbije nija samo, da ne nabrajam sve ko, nego je Srbija i Vladeta Jerotić
Jedna od njenih najposebnijih duša, kakve nam sve više nedostaju
Vladeta koji je spojio i istok i zapad
I Rusiju a i Nemačku, Švajcarsku, Austriju…
I Karla Gustava Junga i Dostojevskog
I Frojda i Vladiku Nikolaja
I budizam i psihoanalizu
I tradiciju istoka i racionalizam zapada
I oca Justina Popovića i Don Kihota, Fausta, Hamleta
Nema gde nije bila misao Vladete Jerotića, kao da nikada nije stao i odustao
Dokazujući da uvek može
Fascinira i njegov odnos prema smrti, sa kakvom je samo smirenošću govorio o njoj
Kao i o svemu drugom
Znao je mnogo šta da kaže ali i da prećuti
Kada se naljuti obično uzdržan
Posebnost Vladetine veličine ogleda se i u tome što nikada nije naseo na zavodljivosti vremena u kome je živeo
Nikada konformista, nikada malograđanin
Nezavistan duh, izuzetno plodan, nadahnut, da prosto ne znaš da li bolje piše, govori ili sluša
A slušao je ljude mnogo, kao malo ko kod nas
I one slavne a i one druge, koji su mu se otvarali, žalili, tražili pomoć
Vladeta je razumeo i ovo vreme, nije se olako zgražavao, odbacivao, nije bio rigidan
Voleo je život, voleo je da putuje sa svojom životnom saputnicom Jelenom, znao je i da zapali cigaretu
Posebno fascinira njegova priča zašto je postao psihijatar
I ta snažna potreba da pomaže
O Vladeti Jerotiću mnogo može a i mnogo treba da se priča, ponajmanje zbog njega, gotovo da nema priznanja koje nije dobio
Nego zbog svih nas koji smo tu a i onih koji dolaze
Da pred očima imaju primer celovitog mislioca, svestranog obrazovanog, pritom posvećenika, uvek aktuelnog a nikada nametljivog
Koga nikada nisu nametali mediji, posebno reklamirali
Već je uvek nekako dolazio iz prikrajka
I slušali su ga i oni koji su želeli da ga čuju a mnogi iz pomodarstva
Kojima na njegovim predavanjima nije bilo mesto
Vladetina duša imala je mesta za svakoga a to mogu samo retki poznavaoci ljudi i kulturnih prilika
Dobro je da se vratio sa zapada, iz Švajcarske
Dobro je da nije ostao samo psihijatar
Dobro je što se najviše angažovao kada su svi očekivali da se povuče
Nije
Dokazao je da ljudi i u najpoznijiim godinama mogu da budu značajni
I umesto u depresiju, izgnanstvo, samoću, treba sve ono što su stekli da prenosu
Generacijama koje dolaze
Vladetu nije zavela ni nauka, ni duhovnost, ni slava, ništa
Do poslednjih dana je, misionarski, ispunjavao svoje dužnosti
Hrišćanske, ljudske, čovečanske
Da su se svi čudili na pomen njegovih godina, uz ono čuveno – svaka mu čast
Naravno, bilo je i dosta zadrške prema njemu, i do poslednjih dana
Kako iz psihijatriskih, tako i iz crkvenih krugova
Zato što se nije držao klasičnog šablona već je odlazio dalje, šire, dublje
Večito postavljajući nova pitanje, bez da daje konačne odgovore
Imao sam puno ličnih susreta sa Vladetom, kako na njegovim predavanjima, tako i na kućnim razgovorima gde je bio rado viđen gost kod pojedinih mojih prijatelja
Viđao sam ga i na ulici, u pošti, na sajmu knjiga, mnogo mnogo puta
Kao da mu ništa nije bilo teško, mada je i sam priznao da ljudi mogu da mu budu prenaporni
Uvek je bila fascinantna lakoća kojom se kreće
Tačno se videlo da ima svoj put, svoju zamišljenost, liniju koju je pratio
I gotovo da niko i ništa nije moglo da ga izbaci iz toga
Pravi učitelj života, ličnost, svetionik…
Živeo je sam poslednjih godina otkako je ostao bez svoje Jelene
Imao je osobu koja mu je pomagala…
Prijatelje koji su se javljali, zvali, često je odbijao posete
Očigledno je poslednjih godina bio najpotrebniji sam sebi
Ali ono što je najfascinantnije to je njegova samoća, um, kao i način na koji je organizovao život
Jednostavno, skladno, lako
Kao pravi mudrac, posvećenik
Koga ne treba samo slušati, čitati već i pažljivo posmatrati njegove izraze lica
Kojima je toliko toga govorio
Šta ostaje posle Vladete Jerotića
Ostaje Vladeta Jerotić, još veći, dublji
Odlazak će samo dati pravi pečat svemu
Na sve ono što je stvorio i dao a dao je mnogo
Pogledajte samo sadržaje njegovih knjiga, teme predavanja
I sve će vam biti jasno
Vredi biti dobar, obrazovan, skroman, posvećen
Vredi biti čovek, čovekobog ili bogočovek, svejedno
Ali čovek kome nije strano ono božansko
Zato dubok naklon Vladeti, za sve što je dao i ostavio
A na nama ostaje da sledimo njegove tragove
I da se potajno nadamo da ćemo u našim poslednjim danima
Jednom, nekad
Posedovati bar delić takve mudrosti, skromnosti, mira
Kojim je zračio Vladeta
Hvala Vam Vladeta
I slava Vam
Vi ste dokaz koliko daleko može da ode jedan ljudski život
I da podari
Zato ste tako važni
Zbog svih nas koji dolazimo i koji osećamo slično
Sa jedne strane važnost ličnosti a sa druge strane važnost zajednice
Kada se spoje ta dva, nema greške
Često ste naglašavali da nemate svoju decu i da vam taj prostor života ostao neispunjen
Ne brinite
Svi smo mi vaša deca
I trudićemo se da vas ne razočaramo
Kao što vi nikada niste nas
Stefan Simic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama