Па фали ти: самопоуздање, знати рећи не, изборити се за себе, не осећати кривицу, грижу савест, фали ти да не одустајеш, да се не осећаш инфериорно или искомплексирано по много чему, фали ти љубав према другима, фали ти топла реч, емпатија, став, чврстина, одлучност, фали ти да те неко воли и када си најгори, фали ти јер мораш фа правиш разне грешке и да повређујеш најближе да би видео/ла да ли те воле, фали ти физичко здравље, имаш висок или низак крвни притисак, боли те глава, имаш проблем са стомаком…
Данас знамо последице критиковања, ниподаштавања, кажњавања, бурног реаговања, самохендикепирања (лоше ми је од вас, од вас не могу да дођем себи, због тебе ми није добро итд) и пренаглашеног реаговања родитеља онда када детету није добро из било ког разлога (најчешће кад је фрустрирано, љуто, кад се бори за себе).
На родитељу је да смири себе, покуша да разуме, покаже да разуме и да му је стало и да да своје мишљење и не одступи од свог понашања јер разумевањем даје детету љубав коју оно интернализује, а чврстим ставом му даје сигурност, самопоуздање и границе које такође интернализује.
Бити емпатичан и доследан је формула моје генерације, нешто што нисмо могли да научимо од својих родитеља (а они су опет доста напора уложили да исправе грешке својих родитеља – грубо физичко кажњавање, поклањање деце, хладноћу, прекомерни рад итд…).
Чинимо свет бољим местом, до у бесконачност исправљања нијанси и нијанси својих и туђих грешака…
Аутор: Сунчица Јовановић, мастер психолог и психотерапеут