Предлози закључних оцена познати многим ученицима завршних разреда основних и средњих школа. – Ако буде потребе, ђаци ће моћи да одговарају за бољу оцену
Ближи се крај наставне године. Оцене се множе у електронским дневницима, а за ученике завршних разреда и закључују. Више пута надлежни су указали да се настава завршава крајем овог месеца. Јунске дане предвидели су за евентуални долазак у школе због поправљања оцена, пријемне испите за упис у специјализована одељења средњих школа, завршни у осмолеткама, а све према ванредним епидемиолошким мерама које су и даље на снази.
Директори школа кажу да писани документ (званично измењен правилник о календару рада) у коме су прецизирани датуми за крај наставе на даљину, одговарање ученика за бољу оцену пред наставником у школи, полагање пријемних и матурских испита… још нису добили. Али, не споре да још од априла наставници у електронским дневницима ревносно вреднују знање и ангажовање ученика: симболима, белешкама, описним и бројчаним оценама. Сад и смајли улази у закључну оцену.
– Све су оцене релевантне и рачунају се у закључну за завршетак разреда. Ђаци већ имају закључну оцену из првог полугодишта које иначе траје дуже од другог. У другом полугодишту су имали оцене у дневнику и пре ванредног стања. Школе су затворене, али настава траје у континуитету на даљину, па и оцењивање. Оцена која се закључује за крај разреда не сме бити мања од аритметичке средине свих периодичних оцена нити већа од највеће оцене убележене у дневнику. Неће сви бити сви одлични и врло добри, али ниједно дете неће бити оштећено – појашњава за „Политику” Снежана Кнежевић, директорка престоничке ОШ „Владислав Рибникар”.
Каже да су осмаци најактивнији. У свакодневној су комуникацији са наставницима и већ знају предлоге закључних оцена за неке предмете.
– Закон каже да предлог закључне оцене даје предметни наставник, али оцену званично закључује одељенско веће. Седнице одељенских већа ћемо свакако одржати у првој недељи јуна, јер осмацима оцене треба да буду закључене пре пријемних испита за упис у средње школе, а пријемни ће се, према најавама надлежних, одржати од 7. до 14. јуна. Ако буде потребе да ученици дођу у школу да одговарају за бољу оцену, то ће им бити омогућено – напомиње Кнежевићева.
Шансу да поправе просек у завршници наставне године матуранти не пропуштају и на даљину. Да епидемија није пресложила школски календар, ученици завршног разреда гимназије би се распустили за десет дана. Још не знају кад званично одлазе из средњошколског образовања, јер директори чекају упутства ресорног министарства. У међувремену ђаци су предали завршне верзије матурских радова менторима, а последње информације које из просветног врха указују да ће се матурски испити у средњим школама одржати 4, 5. и 6. јуна, сазнали су у медијима.
– Кад добију сведочанство четвртог разреда, матуранти са тим предају прегледан, одобрен и укоричен матурски рад и пријављују матурски испит. Наши наставници су прошле недеље дали предлоге закључних оцена матурантима са којима су у свакодневном контакту. Деца знају шта их очекује, договарају се са предметним професорима како могу да поправе оцене и за то користе прилику онлајн – каже за наш лист Љиљана Вурдеља, директорка гимназије „Свети Сава” у Београду.
Њен је утисак да су ученици реалнији од просветних радника, кад је о оцењивању реч. Уверена је да ће многи професори мало спустити критеријуме, јер није исто радити са децом у учионици, оцењивати њихов усмени или писани одговор када је дете пред вама, и на даљину.
– Ми не знамо ко тачно стоји иза ђачких радова, јер не постоји могућност контроле кад нисмо са њима као што смо били у првом полугодишту и делу другог пре ванредног стања. Најбитније је да деца понесу знање. Оцене нису толико важне – сматра Вурдеља.
Извесно је, напомиње, да неће бити повратка у учионице по тридесет ђака, али када је школа празна, у њој може да се организује матурски испит у складу са мерама превенције и спречавања епидемије. На пример, гимназија „Свети Сава” има 200 матураната и услове да их распореди у 19 учионица, а ако буде нужно, и у салу, да би истовремено могли да полажу велику матуру из три дела: из српског језика, који је обавезан за све, страног језика или математике као другог предмета и да одбране матурски рад.
Организација завршног испита под лупом синдиката
Унија синдиката просветних радника Србије тражи од министра просвете Младена Шарчевића да преиспита одлуку о полагању завршног испита за крај основног образовања. Указујући на „изјаву министра да би осмаци могли да буду распоређени тако да у једној учионици полаже пет, шест ученика”, из ове синдикалне организације напомињу да би „по таквом распореду за око 66.000 малих матураната у 1.136 основних школа требало ангажовати до 13.200 дежурних наставника”.
Осим тога, рачунају да ће у осмолеткама у време полагања завршног испита бити и најмање још 3.500 директора, секретара, педагога… Плус, око 2.200 супервизора, 5.000 теткица и 6.000 прегледача на републичком нивоу. Оквирно закључују да је то више од 30.000 запослених и 66.000 ђака у школама у једном дану, иначе тродневне провере знања за завршетак основне школе, што је „у тренутку несигурне епидемиолошке ситуације, крајње опасно и неодговорно”.
Аутор: Миленија Симић-Миладиновић
Извор: Политика