Све играчке, чак и оне најобичније, негују дечју радозналост. А ако дете у близини нема играчака, користиће било шта што му је на дохват руке – предмете из природе, кухињски прибор, прибор за јело…
Цео тај слободан простор за игру, у којем дете само доноси одлуке о томе како се игра, помаже му да изгради свој унутрашњи свет и створи одређени ред у њему.
У повољним условима (када одрасли не усмеравају и не говоре како је „исправно“ играти се) током игре, дете дословно приказује целокупну слику свог унутрашњег света. А накупљени гнев, напетост, унутрашњи сукоби могу се изразити ратом и борбом између две зараћене играчке.
Нажалост, родитељи их често у таквој игри прекидају верујући да се дете на тај начин окреће агресивном обрасцу понашања.
Стога, забрањивањем агресивних игара, можете прекинути једини канал за изражавање и ослобађање од нагомиланих негативних емоција који дете има.
Дете добро разуме условну природу игре. Ако је дете у својој бити и свакодневном понашању добро, а само игре су агресивне и родитељима мало застрашујуће, онда то значи да дете потенцијал игре користи као лек, као своју терапију. Своје нагомилане емоције репродукује на најприхватљивији начин.
Игре са негативним емоцијама
Кад им забранимо игре са негативним емоцијама, деци ускраћујемо ускраћујемо разумевање тих емоција кроз игру.
Гледајући и слушајући игре пажљиво, родитељи могу научити шта узбуђује дете, шта га плаши и разумети искуства на која морају да обрате пажњу.
А ако се ваше дете игра „рата“ са другом децом, погледајте однос између њих. Важно је да сви буду укључени и одушевљени заплетом, да постоји радост, добровољно учествовање у „биткама“ и прилика да сви одустану када одлуче.
Фантазије које се супротстављају логици
Ово су поново игре које нису нарочито прихватљиве за већину родитеља. На пример, они чија прича иде противно законима физике, хемије, астрономије и других наука.
У машти није ништа мање важно од рационалног размишљања у истраживању света. Свет детета је свет бајки, магичне могућности, фантастичне приче.
У играма се воз може кретати у ваздуху, браћа и сестре рођени су након што се одрасли пољубе, коњ може да лети. И ако имате неодољиву потребу да својој деци објасните да све то није могуће – суздржите се док траје игра. Можете им објаснити у другој прилици, рецимо, читајући енциклопедију.
Игре усредсређене на процес, а не на резултат
Дечја игра пластелином, глином, песком, водом, бојама може се сврстати у ову категорију. И овде се понекад одрасли мешају, покушавајући да донесу неки смисао, по сопственом нахођењу.
Ако ће дете цртати, мора се добити слика. Или би кугла од пластелина по сваку цену требало да се претвори у буба-мару, јабуку или нешто треће.
Родитељи не мисле о томе да дете у процесу дробљења, окретања, моделирања може нешто научити и уживати. Можда дете воли да просејава песак, пуштајући га да се провлачи кроз прсте. Воли да меша различите боје у води.
Одрасли би требало да имају времена за одмор. Али исто тако и деца. Потребни су им тренуци када могу да се опусте. У горе наведеним активностима отвара се могућност управо за опуштање и природну медитацију.
Дете не може и не мора да ради само оно што родитељи сматрају разумним и примереним.
Игре блатом
Овим играма морамо посветити више пажње у свакодневном животу детета.
То су активности које не треба ограничавати, јер су извор тактилних сензација које су детету потребне. Кроз њих се упознаје са различитим материјалима и њиховим својствима.
Истовремено, дете задовољава своју истраживачку страст. Постоји широко поље за креативно изражавање и експериментисање. И веома је жалосно видети родитеље како интервенишу и прекидају дететове импулсе када се зна колико се дете развија и истовремено ужива у игри блатом.
Међутим, то свакако не значи да је све дозвољено. Одрасли стварају услове у којима се игра.
Играчке треба да буду безбедне, кућа „припремљена“ адекватном заштитом ако ће игра изазвати неред. А ако материјали остављају могућност великог нереда, дете треба да има кецељу.
Аутор: Редакција