Игром до писања

Писање је једна од првих ствари коју деца уче у школи. Вештина писања захтева добру развијеност когнитивних, перцептивних и моторичких способности. Све набројане способности се спонтано развијају, али се могу и увежбати.
Како би била спремна за писање, деца морају имати добро развијену фину моторику руку тј. морају имати снагу и спретност како би могли контролирати покрет и руковати ситним предметима. У почетку ће ти покрети детета бити некоординисани, а с временом ће постати прецизнији и координиранији. На пример, дете ће у почетку држати оловку целом шаком и шараће по папиру док ће касније хват оловке постати зрелији (држаће оловку између палца, кажипрста и средњег прста), а цртеж комплекснији.
Један од битних предуслова за каснији развој писања јест и добра визуално моторичка координација која детету омогућује усклађивање покрета и извођења задатака у складу с информацијама добијеним путем чула вида. Развој наведених вештина потребно је подстицати током читавог детињства. Све активности је важно  проводити кроз игру јер она је канал кроз који деца најбоље уче.
Стога ево неколико предлога како развити мишиће шаке, њену јачину и спретност, како развити координацију око-рука, те побољшати опажање и концентрацију што је предуслов за  савладавање вештине писања.
Играјте се с дететом да тражите скривено благо. Сакријте ситне предмете у кутије напуњене рижом, песком, земљом. „Благо“ стављате у касицу с ужим отвором.

Користите лутке за прсте и глумите.
Играјте се с пластелином. Правите колаче, месите, гњечите и ваљајте „тесто“.
Израдите снег од папира. Узмите папир и тргајте га прстима на ситне комадиће.
Нижите огрлице. Узмите шарене сламке, изрежите их на мање комаде и нижите на нит.
Играјте се мајстора. Користите дечји чекић, чавлиће, вијке и сл.
Вежбајте јачину хвата. Узмите пумпице с водом и прскајте цвеће у врту.
Обликујте различите облике од савитљиве жице.
Када дете постане зрелије можете почети са циљаним вежбама припреме за писање. За вежбу је битно да су задаци примерени детету, односно његовим способностима. Како би лакше прилагодили вјежбу детету обратите позорност на *Развој графомоторике код деце. Утврдите ступањ развоја свога детета и крените од једноставнијих према сложенијим задацима. Водите рачуна да задаци не буду презахтевни и да ваше дете буде успешно у решавању истих.

Ево неколико предлога за вежбу кроз игру:

Узмите различите фломастере, пастелне боје, бојице. Повлачите различите линије по папиру.
Поступно захтевајте прецизније покрете. Потичите дете да спаја одређене тачке, ликове. Како би ова вежба била занимљива детету, на папиру нацртајте омиљене ликове из цртаних филмова и замолите дете да пронађе исте ликове и споји их цртом.
Цртајте кружне и друге облике на папиру, у песку, на плочи. Замолите дете да надопуни цртеж. На пример, нацртајте ауто без точкова и питајте дете што сте заборавили нацртати и замолите га да допуни.
Узмите велики папир и ставите га на под. Лезите на њега и замолите дете да вас нацрта. Заједно допуните цртеж.
Цртајте криве линије на папиру, песку, плочи. Нацртајте тепих, кишобран и сл. и потстакните дете да нацрта шаре на њему. Нацртајте детету различите лавиринте и подстакните га да их реши.
На крају, предлажем елементе слова, тј. упознајте дете са елементима штампаних и писаних слова. Покажите му како се пише његово име, имена укућана. Подстакните га да их само напише.
Потакните дете да изради и напише честитку, напише поруку и сл.
Све наведене вежбе покушајте повезати с неким догађајем. Изнад свега настојите се забавити с дететом и немојте заборавити да је игра дечји посао! Континуираном вежбом и решавањем задатака, дете увежбава и побољшава своје графомоторичке вештине, а многобројним понављањем доводи их до аутоматизације.
Алма Џановић