Pisanje je jedna od prvih stvari koju deca uče u školi. Veština pisanja zahteva dobru razvijenost kognitivnih, perceptivnih i motoričkih sposobnosti. Sve nabrojane sposobnosti se spontano razvijaju, ali se mogu i uvežbati.
Kako bi bila spremna za pisanje, deca moraju imati dobro razvijenu finu motoriku ruku tj. moraju imati snagu i spretnost kako bi mogli kontrolirati pokret i rukovati sitnim predmetima. U početku će ti pokreti deteta biti nekoordinisani, a s vremenom će postati precizniji i koordiniraniji. Na primer, dete će u početku držati olovku celom šakom i šaraće po papiru dok će kasnije hvat olovke postati zreliji (držaće olovku između palca, kažiprsta i srednjeg prsta), a crtež kompleksniji.
Jedan od bitnih preduslova za kasniji razvoj pisanja jest i dobra vizualno motorička koordinacija koja detetu omogućuje usklađivanje pokreta i izvođenja zadataka u skladu s informacijama dobijenim putem čula vida. Razvoj navedenih veština potrebno je podsticati tokom čitavog detinjstva. Sve aktivnosti je važno provoditi kroz igru jer ona je kanal kroz koji deca najbolje uče.
Stoga evo nekoliko predloga kako razviti mišiće šake, njenu jačinu i spretnost, kako razviti koordinaciju oko-ruka, te poboljšati opažanje i koncentraciju što je preduslov za savladavanje veštine pisanja.
Igrajte se s detetom da tražite skriveno blago. Sakrijte sitne predmete u kutije napunjene rižom, peskom, zemljom. „Blago“ stavljate u kasicu s užim otvorom.
Koristite lutke za prste i glumite.
Igrajte se s plastelinom. Pravite kolače, mesite, gnječite i valjajte „testo“.
Izradite sneg od papira. Uzmite papir i trgajte ga prstima na sitne komadiće.
Nižite ogrlice. Uzmite šarene slamke, izrežite ih na manje komade i nižite na nit.
Igrajte se majstora. Koristite dečji čekić, čavliće, vijke i sl.
Vežbajte jačinu hvata. Uzmite pumpice s vodom i prskajte cveće u vrtu.
Oblikujte različite oblike od savitljive žice.
Kada dete postane zrelije možete početi sa ciljanim vežbama pripreme za pisanje. Za vežbu je bitno da su zadaci primereni detetu, odnosno njegovim sposobnostima. Kako bi lakše prilagodili vježbu detetu obratite pozornost na *Razvoj grafomotorike kod dece. Utvrdite stupanj razvoja svoga deteta i krenite od jednostavnijih prema složenijim zadacima. Vodite računa da zadaci ne budu prezahtevni i da vaše dete bude uspešno u rešavanju istih.
Evo nekoliko predloga za vežbu kroz igru:
Uzmite različite flomastere, pastelne boje, bojice. Povlačite različite linije po papiru.
Postupno zahtevajte preciznije pokrete. Potičite dete da spaja određene tačke, likove. Kako bi ova vežba bila zanimljiva detetu, na papiru nacrtajte omiljene likove iz crtanih filmova i zamolite dete da pronađe iste likove i spoji ih crtom.
Crtajte kružne i druge oblike na papiru, u pesku, na ploči. Zamolite dete da nadopuni crtež. Na primer, nacrtajte auto bez točkova i pitajte dete što ste zaboravili nacrtati i zamolite ga da dopuni.
Uzmite veliki papir i stavite ga na pod. Lezite na njega i zamolite dete da vas nacrta. Zajedno dopunite crtež.
Crtajte krive linije na papiru, pesku, ploči. Nacrtajte tepih, kišobran i sl. i potstaknite dete da nacrta šare na njemu. Nacrtajte detetu različite lavirinte i podstaknite ga da ih reši.
Na kraju, predlažem elemente slova, tj. upoznajte dete sa elementima štampanih i pisanih slova. Pokažite mu kako se piše njegovo ime, imena ukućana. Podstaknite ga da ih samo napiše.
Potaknite dete da izradi i napiše čestitku, napiše poruku i sl.
Sve navedene vežbe pokušajte povezati s nekim događajem. Iznad svega nastojite se zabaviti s detetom i nemojte zaboraviti da je igra dečji posao! Kontinuiranom vežbom i rešavanjem zadataka, dete uvežbava i poboljšava svoje grafomotoričke veštine, a mnogobrojnim ponavljanjem dovodi ih do automatizacije.
Alma Džanović