Nacionalni savet prosvete nije prihvatio predlog ministarstva da ovaj predmet postane obavezan od petog do osmog razreda, iako bi im se to najviše isplatilo
U 21. veku u srpskim školama deci se ukida rad na računaru! U eri u kojoj bez kompjutera ne možete „da mrdnete“ i kad vam isključivo sfera informacionih tehnologija garantuje siguran posao s prosečnom platom od 1.500 evra, u osnovnim školama u Srbiji neće biti informatike.
Naime, Nacionalni prosvetni savet (NPS) odbio je pre dva dana predlog Ministarstva prosvete da informatika i računarstvo postane od ove jeseni obavezni predmet od petog do osmog razreda. Čak 29 od 32 člana ovog saveta glasalo je protiv ovog predloga, pod izgovorom da za to nema tehničkih mogućnosti, ali ni nastavnog kadra.
Verbić: Žalosno
Ministar prosvete Srđan Verbić odmah je reagovao napisavši na svom Tviteru da je to „žalosno loša odluka“, ali nije izostala ni oštra kritika stručne javnosti.
– Ključno je da što ranije osposobimo, ali i naviknemo decu na rad na računaru. Naime, 50 odsto privrednog rasta Srbije zasniva se na informacionim tehnologijama, tri vodeće kompanije u svetu su IT – „Gugl“, „Majkrosoft“ i „Epl“. Svake godine ogroman broj studenata želi da upiše ETF, baš zato što zna da im ova profesija garantuje siguran posao, s prosečnim platama između 1.200 i 1.500 evra. Država mora da omogući deci da što pre uđu u ovu sferu, na tome se zasniva razvoj privrede – kaže za Kurir Zoran Jovanović, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Obavezan predmet u svetu
I Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije, čiji su učenici poznati po svojim uspesima širom sveta, smatra da je predlog Ministarstva prosvete dobar.
– Svugde u svetu je informatika ne samo obavezan predmet već se nastava i drugih nauka poput biologije i fizike odvija preko informatike. Svugde u svetu je informatika uključena u sve pore obrazovanja, samo naša deca ostaju nepismena! Ipak, čini mi se da nije sve bilo spremno za uvođenje ovog predmeta u škole, jer nema kabineta, računara, profesora, ali treba da se sprema za sledeću godinu – kaže Ognjanović.
Ipak, Aleksandar Lipkovski, predsednik NPS, objašnjava da je Savet „konzervativno telo koje vodi računa da se ne poremeti naš labav sistem obrazovanja.“
Ne znaju da računaju
– Važnije je da deca nauče matematiku nego informatiku. Deca ne znaju da računaju, množe, dele… Nećemo im pomoći da nauče to tako što ćemo im uvesti dodatne časove informatike kojima bismo ih preopteretili. Predlog Ministarstva bio je da se uvede još jedna dodatna radna nedelja zarad informatike, ali smo, srećom, odustali od toga. Informatiku će deca lako naučiti, ionako je znaju bolje od svojih profesora – kaže Lipkovski za Kurir i dodaje da NPS nema ništa protiv informatike.
Snežana Marković
NEPOPRAVLJIVA ŠTETA ZA ĐAKE
Pomoćnica ministra prosvete Snežana Marković izjavila je da su neopravdani strah i opreznost NPS, koji nije usvojio da informatika od septembra postane obavezni predmet.
– Pre tri meseca, kad smo ih pitali da li da počnemo da radimo na ovom predlogu za informatiku, složili su se. Šta se sad desilo? Za neke stvari jednostavno bude prekasno, postoji uzrast kad se te stvari najbolje primaju i razvijaju kod ljudi, a to je do 15 godine. Posle je šteta nepopravljiva – kaže Markovićeva
Veselin Jevrosimović, vlasnik „Komtrejda“
TO JE PROCES OD TRI GODINE
Aleksandra Janković, psiholog
VIŠE NEGO POTREBNA
Svakako da je informatika više nego potrebna, sad da li treba da bude obavezan predmet ili ne, to je zaista pitanje druge vrste. Bilo bi dobro da informatika stvarno bude prisutna u školi, ali čak ni njeno odsustvo neće mnogo uticati na interesovanje dece za informacione tehnologije.
Raša Popov, pisac
NAUKA DANAŠNJICE
Informatika je dobra nauka, ja sam pred penziju radio emisije za televiziju o informatici i kompjuterskom dobu, a to doba je došlo. Kada sam ja bio novinar, onda je memorija kompjutera bila jedna ogromna hala na Mašinskom fakultetu, a to je sada sve u rukama svakog malog deteta. To je jedna nauka današnjice, a ta odluka saveta, ako budu profesori humani, dobra je, a ako profesori pretvore informatiku u novi progon i bauk za decu, onda to neće valjati.
Čemu panika. Većina dece ima mnogo bolje računare kod svoje kuće. Imaju i bolji i brži Internet. Imaju i mogućnost ako hoće da uče preko Interneta. U svako vreme i tempom koji im odgovara. Kada dođu u školu i susretnu se sa školskim računarima i njihovim mogućnostima ne kriju razočarenje. Kako motivisati decu da uče u takvim uslovima? Naravno da je bolje učiti u školi jer se uči organizovano i sistematski. Trebalo bi tako da bude.
Poslušajte one koji su godinama u IT svetu i imaju ogromno iskustvo.
Citat iz ovog teksta npr.
Veselin Jevrosimović, vlasnik „Komtrejda“
TO JE PROCES OD TRI GODINE
Uvođenje informatike u škole je proces koji traje od dve do tri godine. Školstvo mora da bude spremno za to i u tehničkom smislu, mora da se obuči kvalitetan nastavni kadar. Naravno da sam ja za to da deca uče informatiku, ali to ne može na brzinu, već sve mora da se sprema oko tri godine.
*Informatiku će deca lako naučiti, ionako je znaju bolje od svojih profesora – kaže Lipkovski za Kurir i dodaje da NPS nema ništa protiv informatike.*
Reče predsednik NPS i osta na svom mestu! Ova izjava govori samo jedno – gospodin Lipkovski apsolutno ne zna ŠTA JE INFORMATIKA. Za početak, treba da shvati – informatika nije jednako KOMPJUTER. Zatim, deca su mnogo brža i veštija (mehanički) u upotrebi miša, tastature, tačpeda, džojstika i sličnih uređaja. Deca ne znaju da kažu čemu služi tehnologija! Itd itd, da ne držim sada ivde predavanje, ne treba to gospodinu predsedniku NPS-a, jer on zna to što zna. I dovoljno mu je.
Zelena se polako pretvara u servis žute štampe i medijskih manipulacija. Samo napred Zelena, uskoro ćeš pocrveneti od stida.
A Vi znate?! Čuveni profesor matematike da ne zna! Ne znam kada ćete shvatiti da učenici VEĆ imaju izborni predmet Informatika i računatstvo i da sve to što predlažete već postoji u programu. Obratite se direktorima škola i pitajte zašto nude predmete Crtanje,Svakodnevni život i sl.
Kao olako Sladjana daje sudove. Zasto se ne pita zasto protivzakonito radimo 3 godine i NEZAKONITO opterecujemo ucenike suprotno zakonu sa 4 casa vise nedeljno, a sad i da im uguramo nesto obavezano sto je bilo OBAVEZNO IZBORNO. Zasto deca ne uce zdarstveno vaspitanje, da znamo kao da se zdravo hranimo da ne budemo debeljani i secerasi,,…
Zasto se ne pitamo odkle vetar duva? Da neko uzme pare DRZAVI jer programi nisu vise besplatni. Pogledajte sta je o intelekualnoj svoini napisalo Ministarstava finsije -Kontrola prava intelektualne svojine na računarske programe i baze podataka.
Sve kada vidis onda shvatis da je Markovicka smisljeno sa nekima vodila kampanju a nije HTELA da postuje PREPORUKU Zastitnika gradjana da su ucenici u drugom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja nezakonito preopterecena.
Pošto koristim računar i pomalo se bavim programiranjem dao bih par korisnih sugestija.
Drama oko uvođenja informatike i računarstva je isforsirana jer i sada postoji kao izborni predmet koji većina dece izabere. Druga je stvar što nastavni plan i program nije baš najbolje sastavljen i nema prevelike korelacije sa drugim predmetima pa čak ni sa TiO.
I sam naziv predmeta Informatika i računarstvo je problematičan.
Lično mislim da je primereniji Digitalna pismenost sa osnovama medijske pismenosti ili još bolje Informatička i medijska pismenost.
Digitalna pismenost predstavlja sposobnost osobe da efektivno koristi računar u svom radu i van radnog mesta. (Majkrosft na linku http://www.microsoft.com/serbia/obrazovanje/pil/materijali/digitalna_pismenost.mspx)
Informatički pismene osobe definišu se kao „one koje su naučile kako učiti… jer znaju kako je znanje organizovano, kako pronaći informacije i kako se koriste na svima razumljiv način… To su osobe pripremljene za učenje tokom celog života” ((prema izveštaju „Presidential Committee, 1989“, American Library Association )). U istom dokumentu se dalje tvrdi da je potrebno „restrukturirati proces učenja kako bi se učenici aktivno uključili u obrazovni proces i kako bi se podstakli da:
– budu svesni svoje potrebe za informacijom
– prepoznaju informaciju koja može rešiti problem
– pronađu potrebnu informaciju
– vrednuju informaciju
– organizuju je
– koriste se informacijom efektivno.
Medijska pismenost definiše se kao „sposobnost pristupa, analize, vrednovanja i odašiljanja poruka posredstvom medija“ (National Leadreship Conference on Media Literacy, 1992).
Ako pogledamo ovde navedene definicije digitalne, informatičke i medijske pismenosti videćemo da su predlagači a i veći broj kritičara promašili temu.
Samo poznavanje IKT (informaciono komunikacionih tehnologija) ne garantuje da je neko digitalno, informatički ili medijski pismen.
Imamo ljude koji su medijski i informatički pismeni ali nisu preterano vešti u korišćenju računara.
Tako da je odluka NPS sasvim na mestu jer predlog Ministarstva nije preterano argumentovan a ni razrađen.
Učenici, ako hoće, mogu da na časovima Informatike i računarstva da nauče da koriste puno korisnih programa i da se upoznaju sa servisima na interentu ali ne treba očekivati da će zbog toga biti ni digitalni, ni informatički ni medijski pismeniji. Da li će zbog izbornog predmeta Informatike i računarstva učenik biti digitalno, informatički ili medijski pismeniji zavisi puno od nastavnika koji mora da bude, pre svega, digitalno, informatički i medijski pismen. Ako pogledamo nastavni plan predmeta Informatika i računarstvo stvarni cilj nije ni digitalna, ni informatička ni medijska pismenost već sticanje određenih znanja, veština i stavova koji mogu (ali i ne moraju) da dovedu do digitalne, informatičke i medijske pismenosti.
U suštini primena stečenih znanja, veština i stavova stečenih na časovima Informatike i računarstva u rešavanju obrazovnih zadataka u drugim predmetima može da dovede do stvarne (ne fingirane) digitalne, informatičke i medijske pismenosti.
Jevrosimović je u pravu kada kaže da je to proces koji traje barem 3 godine.
Zašto bi se predmet zvao „informatička pismenost“? Predmeti se zovu po TEMI koju izučavaju a ne po sposobnosti koja treba da bude cilj. Zato se predmet zove matematika a ne ‘matematičke, logičke i geometrijske sposobnosti’, srpski jezik a ne ‘lepo izražavanje’, fizika a ne ‘snalaženje u svetu fizike i gravitacije’.
Pa bad zato! Do proslog veka je bilo dovoljno znati maternji jezik – dovoljno za citanje knjiga, i to je znacilo da si PISMEN. Onda ucis posebne predmete. U ovom veku je pismenost nesto drugo, nije dovoljno znati slova i brojeve. Dugacka prica…
*Informatiku će deca lako naučiti, ionako je znaju bolje od svojih profesora – kaže Lipkovski
Svaka čast ovom čoveku za ovakvu izjavu.Ovo govori kavi su nam ljudi na čelu jednog ozbiljnog i za budućnost važnog sektora u državi
Radim u prosveti i odlično znam koliko učenici poznaju rad na računaru, sve se to svodi u stvri na igranje igrica i komunikacija preko fejsa.Pravo znanje iz informatike ima mali broj učenika zato što je predmet izborni, ocena ne utiče na uspeh a i oprema koja je instalirana po školama je prava bižuterija i u normalnim zemljama odavno prevaziđena. Što se tiče stručnosti nastavnog kadra delimično se slažem da ima nastavnika sa slabijom informatičkom pismenošću to su obično ljudi koji imaju još godinu ili dve do penzije
Baš mi je žao kako se gospodin Lipkovski ne zapita zašto nastanicima nije ponuđen veći broj seminara i usavršavanje u oblasti informatike nego se nude kojekakvi akreditovani seminari koji često puta nemaju veze sa nastavom već se sve svodi da neko dobro zaradi, a natavnici dobiju koji bedan poen stručnog usavršavanja
I na kraju da završim, gospodo iz NPS ne zaboravite da se današnji život i iformatička pismenost ne svodi samo na upotrbu računara, za koju godinu svi aparati koje će čovek svakodnevno koristi zahtevaće itekako informatičku pismenost a vi ne odobravate ovako ozbiljan predmet. Samo nastavite da i dalje uvodite predmete popu građanskog vaspitanja, veronauke, čuvare prirode …
Ali Zorane, kao bi reagovala crkva/e i druge nevladine organizacije kada bi rekli informatika mesto veronauke i gradjanskog?
Deca sada neznaju da saberu dva razlomaka razlicitih imenioca a zelimo algoritme.
Neko ovde nije predavao u os ili druge srednje skole pa onda prica , prica.