Предложене промене у наставном плану техничко-информатичког образовања изазвале незадовољство појединих просветара
ИНФОРМАТИКА би од септембра, уместо изборног, требало да постане обавезни предмет у петом и седмом разреду, уколико Национални просветни савет прихвати предлог Министарства просвете. Годину касније новина би била уведена и у шести и осми разред. Ако предлог буде прихваћен, измениће се и настава Техничко-информатичког образовања (ТИО), јер би добрим делом остала без информатичких садржаја. Мењао би се и фонд часова, па би у седмом и осмом разреду школска година трајала недељу дана дуже. Истовремено, сви остали предмети остали би без часова у једној радној недељи – неки без једног, а српски и математика без пет.
Због оваквог предлога незадовољни су наставници ТИО, а подршку им је пружила и Унија синдиката просветних радника. Они критикују хитну процедуру ових великих измена у настави и што се све дешава у техничком мандату министра просвете.
Идеју Министарства реализовала је радна група, а координаторка групе, помоћница министра Снежана Марковић предлог је изложила на последњој седници НПС. Она је објаснила да би укупни годишњи фонд часова био 35+30, од којих би 30 било реализовано кроз „клизни распоред“ – у 15 двочаса распоређених током школске године. – Катастрофа је да се због нечијих интереса и тога што је помоћница министра наставник информатике овај предлог гура по хитној процедури. Нема смисла да се овако важна ствар ради у техничком мандату министра – сматра Зоран Лапчевић из Друштва педагога техничке културе. – Настава ТИО има практични и теоријски део, а Министарство би сада да овај теоријски део избаци, а пракса без њега нема смисла. Споран је и клизни распоред, јер уноси забуну и компликује рад.
ОД ИГРАЧКЕ ДО РАЧУНАРА
У ГИМНАЗИЈАМА и средњим стручним школама биће модернизовани наставни садржаји. Исто важи и за предмет Од играчке до рачунара, који уче ђаци нижих разреда основне школе. Њима ће остати исти фонд часова.
Због оваквог предлога незадовољни су наставници ТИО, а подршку им је пружила и Унија синдиката просветних радника. Они критикују хитну процедуру ових великих измена у настави и што се све дешава у техничком мандату министра просвете.
Идеју Министарства реализовала је радна група, а координаторка групе, помоћница министра Снежана Марковић предлог је изложила на последњој седници НПС. Она је објаснила да би укупни годишњи фонд часова био 35+30, од којих би 30 било реализовано кроз „клизни распоред“ – у 15 двочаса распоређених током школске године. – Катастрофа је да се због нечијих интереса и тога што је помоћница министра наставник информатике овај предлог гура по хитној процедури. Нема смисла да се овако важна ствар ради у техничком мандату министра – сматра Зоран Лапчевић из Друштва педагога техничке културе. – Настава ТИО има практични и теоријски део, а Министарство би сада да овај теоријски део избаци, а пракса без њега нема смисла. Споран је и клизни распоред, јер уноси забуну и компликује рад.
ОД ИГРАЧКЕ ДО РАЧУНАРА
У ГИМНАЗИЈАМА и средњим стручним школама биће модернизовани наставни садржаји. Исто важи и за предмет Од играчке до рачунара, који уче ђаци нижих разреда основне школе. Њима ће остати исти фонд часова.
Извор: novosti
Moja razmisljanja vezana za anketu (majka sam dvoje dece i radim u skoli):
1. Programa za ucenje je malo i nisu neophodni za uspesnost ucenja.
2. Zasto bi dete od 13 ili 14 godina trebalo da ima email?
3 Moje dete je pohadjalo predmet „Od igracke do racunara“ i vrlo sam nezadovoljna istim.
4. TO da su o internetu i racunarima deca naucila sama, pokazuje da su i internet i racunari dovoljno jednostavni za upotrebu, da i dete moze samo da nauci da ih koristi.
Hocu da kazem da ova anketa ne dokazuje nista. Narocito ne dokazuje da su nam potrebne promene koje se na silu i na brzinu guraju u nastavnu praksu.
Poštovana Silvija, ja radim u školi, i gle čuda predajem informatiku :). Trudim se da ih pored toga što je izborni predmet (ocena ne ide u prosek, njihova interesovanja vezana gotovo samo za društvene mreže) naučim važne stvari. Učenici iz moje škole su uključeni u međunarodno „Dabar“ takmičenje, „Info Tesla Kup“, u decembru se osvrnemo na nedelju programiranja koja se održava u čitavom svetu. Oni to ne rade kod kuće, ne rade sami, NE MOGU SAMI DA NAUČE – verujte mi. U najboljem slučaju treba ih uputiti. U školi je postavljena Moodle platforma za pripremu za završni ispit. Šesti razred radi napredne internet pretrage, skraćujemo vreme provedeno ispred računara kako bi našli tačne, proverene informacije brzo, efikasno a ostatak vremena provode u druženju i sportu ili da uče i druge predmete. Ima još toga da se doda, ali nemam više snage da se pravdam, da kažem da nam treba obrazovana mlada snaga za računarske nauke. Uzgred, Word ne mogu koristiti ako koriste „ošišanu“ latinicu kao Vi. Molim Vas, uključite latinično ili ćirilično pismo, ovako su tekstovi netačni. Eto, i to učim decu, kako svoju, tako i školsku. Treba nam informatika i da ih zaštitimo od predatora na mrežama. Roditelji učenika iz mog odeljenja (a i iz drugih odeljenja) čitaju knjigu „Armagedon“. Zahvalni su mi na takvoj saradnji. Da li ste je Vi pročitali? Preporučujem Vam. Srdačan pozdrav, profesor informatike.
Postovana Smiljana, nema potrebe da se pravdate. Drago mi je sto imate znanja, volje i tehnickih mogucnosti da svojim ucenicima pruzite sve sto ste opisali. Drago mi je i sto deca uzivaju u Vasim casovima. Nemojte misliti da mi koji se protivimo predlozenim promenama radimo to iz neznanja (imam i neošišanu latinicu ali nemam potrebe bilo kome bilo šta da dokazujem, a Vi ste, ne znajući ama baš ništa o meni, zaljučili da sam neznalica), vec zato sto zelimo da ukazemo na mnogo vecu sliku i mnogo veci problem sa kojim se susrecemo. Autori i zagovornici svih promena koje se ticu uvodjenja/ukidanja predmeta vrlo usko posmatraju problem, cesto braneci licne interese. Ono sto se sasvim izgubilo u celoj gunguli je svest o deci i o tome da ovde govorimo o osnovnoj skoli, koja treba da SVU decu spremi za zivot. Moramo se zapitati sta je to cemu cemo dati prioritet a cega se moramo odreci jer ne mozemo ih u sonovnoj skoli uciti sve i ubacivati casove nastave do u nedogled, samo zato jer je nas predmet vazan. Pokusavamo to vec neko vreme uvodeci raznorazne predmete a rezultati su porazavajuci. Idealno bi bilo da prestanemo da na postojeci sistem samo dodajemo, dodajemo, dodajemo… To je neodrzivo u svakoj sferi zivota, pa i u obrazovanju.
Postavlja se pitanje, šta su to tačno deca sama naučila o računaraima. Svakako, ne nešto što će im koristiti. Većina ne zna, za početak, pravilno da otkuca tekst u Word-u.
A šta će učeniku E- mail u 13. godini i sama se pitam. Ali, gle odgovora!
Pa, kako da otvore nalog na facebook-u ako nemaju elektronsku adresu. I to nije sve. Jer, kad pitate tu decu kako im glasi elektronska adresa, kažu da nemaju, a nalog na facebook-u uredno poseduju.
Сматрам да се живи у „ИТ“ и да не можемо децу од тога „сачувати“Зато је боље увести их на време у правилно коришћење ових технологија,То би требало да умеју професори школовани за то.Оно што мени одавно „боде „очи су ови термини „изборни“.Примећујем да млађи узраст то и не прихвата ,јер не разуме да из Чувара природе има 5,а она му не улази у успех,Иначе .то што су „изборни“не олакшава рад ни ученицима ,ни професорима.Мислим на оне који садржину било ког изборног предмета покушавају да презентују на најбољи могући начин,У пракси се дође до апсурда баш због тога“заинтеесују се,труде се ,а оцена нема вредност“.Овај термин „изборни“може да се пребаци на виши узраст ученика.Иначе“изборни,а обавезни“ такође стварају недоумице и нејасноће.
Pa, znam, ali imate obavezno izborni. 🙂