„Инклузивно образовање представља обавезу вртића и школа да се прилагоде сваком детету како би свако од њих постигао свој максимум.“, рекао је данас министар просвете Бранко Ружић приликом потписивања Документа о почетку реализације пројекта „Унапређени равноправни приступ и завршавање предуниверзитетског образовања за децу којој је потребна додатна образовна подршка“.
Овај документ потписали су, поред министра просвете, шеф делегације Европске Уније у Србији Емануел Жиофре и директорка УНИЦЕФ-а у Србији Дејана Костадинова
Циљ самог пројекта је да се омогући једнака шанса у образовању деци са сметњама у развоју и деци из ромске заједнице.
Ружић је навео да су у претходном периоду у Србији донети закони који омогућавају да деца из осетљивих група имају једнак приступ образовању, те да свака образовна установа има тим који се бави инклузијом. Осим тога, министар је подсетио и да у свим општинама постоји Интерресорна комисија која се бави проценама потребе пружања додатне подршке деци са посебним потребама.
Навео је да је пројектом за који је данас потписан документ предвиђено оснивање три ресурсна центра, односно нове организационе јединице у образовном систему чија је улога, каже, да окупе стручњаке различитих профила који ће пружати додатну подршку ученицима којима је та подршка неопходна, али и њиховим родитељима.
„Кроз савремени приступ настави трудимо се да остваримо боља постигнућа ученика са сметњама у развоју, али и да све остале научимо да разбију предрасуде, да им развијемо емпатију и прихватимо различитости.“, рекао је Ружић након потписивања документа.
За овај пројекат Европска унија је издвојила 4,5 милиона евра.
„Учитељи су један од важнијих носилаца овог процеса. Пројекат је усредсређен посебно на унапређење квалитета инклузивног образовања са циљем изградње система који ће пружити додатну подршку у образовању у складу са потребама сваког детета“, рекао је Емануел Жиофре.
Moje dete 7.razred, ima izvestan ineresrne komisije, izvestaje lekara spec, osim nas roditelja samo smo mi u obavezi da ga cuvamo, ucimo, tim skole bas nista nije ucinio! Razredna jedina hoce nesto da ucini.
Ministre, da li ste čuli da u Srbiji postoji fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju? Niste, očigledno. Na tom fakultetu se ljudi školuju 5 godina za rad sa decom koja imaju odredjena kašnjenja i smetnje u razvoju. Zašto, ministre, ti edukovani ljudi ne rade u školama sa učenicima koji nastavu pohađaju po IOP-u, nego su deca prepuštena na milost i nemilost nastavnika koji niti umeju da rade sa tom decom, niti imaju vremena, a iz iskustva znam ni želje da se posvete toj deci? Želje nemaju, jer NE ZNAJU kako se sa njima radi. Ili zatvorite pomenuti fakultet da ljudi ne gube vreme da bi sedeli na birou, ili ih angazujte da rade SVOJ posao, a nas nastavnike pustite da radimo ono za šta smo se školovali. Nismo svemoćni da pored 30 učenika više od pola časa posvetimo detetu sa problemom u razvoju, tu neko mora da ispašta!!!
Zato, kolega, što roditelji ne žele da upisuju decu u specijalnu školu bez obzira koliko problema njihova deca imaju. Ne znam da li znate da se u redovnu školu upisuju deca koja NE GOVORE a imaju izveštaj interresorne komisije da mogu da pohađaju redovnu školu. Kako naučiti dete, koje ne govori, da čita i piše? Dalje, i sami znate da ne može da se sprovede nijedan IOP ako roditelje ne daju pristanak.
Poštovani ministre,
Inkluzija je obaveza Ministarstva da postuje zakonske odluke koje donosi, angažuje defektologe da rade sa učenicima sa intelektualnim smetnjama i spektra autizma. Sve dok imamo primere dobre prakse, a ne svakodnevni napredak učenika koji se školuju po IOP-u uz podršku edukatora, specijalnih pedagoga i logopeda inkluzija je mrtvo slovo na papiru. Ti svi znamo, ali se pravimo da ne znamo.