Ако је ваше дете повучено, ћутљиво, резервисано и радије проводи време у самосталној игри, вероватно то значи да сте родитељ малог интроверта. Интровертност, као особина личности, део је темперамента, а то значи да је присутна од рођења.
С друге стране је екстровертност, а екстроверти су прилично причљиви и живахни појединци који своје време углавном проводе у интеракцији с другима. Ако је ваше дете интровертно и ако још нисте сигурни како се носити с његовим цртама личности, ево неколико савета који ће вам користити.
Интровертност као особина личности
Култура у којој живимо прилично је наклоњена екстровертима. Живот интроверата у таквом свету често се своди на преживљавање у околностима у којима не могу дати све од себе јер су им неприродне. Разлике у овим особинама личности имају своју срж у нервном систему, које је код интроверата другачији него код екстроверата.
Наиме, нервни систем регулише функционисање кортекса тако да његова појачана активност као резултат даје већу будност, узбуђеност и реактивност. Када је његова активност смањена, учинак је супротан. Досадашња истраживања су показала да су екстроверти мање нервно побуђени од интроверата, што би значило да интроверти имају природно висок ниво узбуђења узрокован активношћу нервног система.
Управо зато интроверти траже ситуације и окружења која нису испуњена превеликим бројем надражаја како би одржали баланс и одржавали будност нервног система на оптималном нивоу. Екстроверти, због мање природне разине побуђености, траже ситуације пуне подражаја, такође да би одржали оптималан ниво побуђености нервног система.
Замислите да једну интровертну особу, која је природно већ довољно нервно побуђена, свакодневно терате на активности и ситуације које додатно побуђују њен начин функционирања. Осим превеликог притиска којег на тај начин стварате, интровертима не допуштате да се изразе на неке друге начине. Тиме им не допуштате да се остваре и постигну самоактуелизацију, а тако стварате особе које су хронично незадовољне својим животом.
Интроверно дете и његове посебности
Интроверти су често креативни, знатижељни, иновативни и дубоки мислиоци који имају невероватна размишљања. Воле да слушају, а мање да причају. Али, када одлуче нешто да кажу, вероватно су у то потпуно сигурни, с обзиром на то колико су времена провели у анализирању информација. Родитељи би требало да своје интровертирано дете прихвате такво какво јесте и да му дају до знања да његова ћутња, повученост и интровертност нису нешто лоше.
Неки родитељи брзоплето повезују таква понашања с дечјом депресијом и анксиозношћу. Интровертност није окидач за психичке поремећаје и болести. Али, тај проблем ће се јавити ако свакодневно терате своје дете да буде нешто што није. Прихватање његове интровертности ће му помоћи у откривању сопствених снага и самоостварењу, због чега ће имати срећно детињство.
Интроверти имају мноштво позитивних квалитета и предности које их чине јединственим. Иако немају пуно пријатеља, јако су брижни и емпатични у пријатељствима која имају. Такође, развијају интензивне интересе за одређене активности па су, захваљујући својој одлучности и јакој жељи, често успешни у оним активностима којима се баве. Ако откријете које су то активности код вашег детета, подржите га у томе. То ће помоћи повећању њиховог самопоштовања и самопоуздања.
Стидљиво дете – како победити стидљивост код деце?
Интровертност није исто што и стидљивост. То је проблем који се често јавља управо због непознавања термина. Срамежљивост често подразумева и одређену врсту страха од других људи, док интровертност значи да је особи неугодно у масовним окупљањима. То би значило да ће се стидљиво дете плашити таквих ситуација (због чега се може развити социјална анксиозност ако се не реагира на време), док се код интровертног детета не развија таква врста страха већ само нелагода. Другим речима, неће панично тражити излаз из ситуације, али ће други пут вероватно изабрати мирнију атмосферу ако је то могуће.
Превладавање стидљивости код деце је дуготрајан процес и често је повезано с мањком самопоуздања детета. Ако узмемо у обзир новије податке научних студија у којима се истиче како родитељи у комуникацији с децом чак 80% садржаја разговора посвете критиковању детета, онда ће вам вероватно бити јасно који је проблем мањка самопоуздања, па онда и који је проблем стидљивости код деце. Но, то не значи да дете не смете да критикујете, већ да критика мора бити конструктивна и усмерена на његово понашање, а не на њега као особу.
Дакле, једно интровертирано дете ће вероватно сваку вашу реч детаљно анализирати и о њој још неко време размишљати. Будите опрезни и помно бирајте речи које ћете усмерити детету ако сте незадовољним одређеним обрасцима његовог понашања. И запамтите – усмерите се на понашање, а не на особу. Конструктивна критика усмерена на понашање неће повредити особу већ ће јој послужити као корисна смерница за даље поступке.
Хиперсензибилно интровертно дете
Интровертна деца су често погрешно схваћена и на њих се гледа као на стидљиве и непристојне појединце који не знају да комуницирају с људима. Осим што је нетачно, то је и етикета коју дајете детету у почетку његовог раста и развоја. Управо зато су интровертна деца често хиперсензибилна, а разлог томе је чињеница да се врло рано морају суочити с негативним конотацијама с којима се није нимало лако носити, посебно у детињству.
Управо зато интровертна деца често опрезно приступају новим ситуацијама и окружењу зато што су свесна да их неко може погрешно схватити. У почетку ће вероватно само посматрати и тражити информације, а затим ће реаговати и кренути у акцију. Због честих етикетирања, интровертна деца су неретко и несигурна, па би позитивне афирмације могле бити од користи у ситуацијама у којима им је тешко да функционишу (нпр. „Ја то могу!“, „Ја сам храбар!“ итд.).
Но, дете свакако не би требало да избегава нове ситуације већ да се с њима суочи. У томе би му пуно помогле и похвале за преузимање ризика и прихватање ситуација које на почетку не звуче најзанимљивије. Међутим, након што схвате колико су се добро забавили на једној рођенданској забави на коју заправо и нису хтели да иду зато што не воле друштвена окупљања, деца могу превладати потешкоће са суочавањем с таквим ситуацијама и у будућности. Оно што је важно од вас као родитеља је охрабривање и усмеравање, али постепено и опрезно.
Интровертно дете – савети родитељима
Ако сте родитељи интровертног детета, онда свакако будите опрезни да нагло не закључите да дете има неких проблема. Можда ће вам интровертност вашег детета бити велики изазов, посебно ако сте ви екстраверти. Но, с временом ћете научити како поступити у одређеним ситуацијама, а следећих неколико савета вам може бити корисно у одгоју вашег детета:
- интровертност није ништа необично или срамотно,
- ваше дете неће „прерасти“ интровертност
- требаће му мало више времена за прихватање нових људи и ситуација – и то је заиста у реду,
честа дружења и излагања детета масовним друштвеним окупљањима могу исцрпити дете,
упознавање нових људи може детету стварати нелагоду, али их можете научити како да контролишу негативне осећаје, - научите дете корисним техникама релаксације у ситуацијама које му иначе стварају нелагоду,
- ваше дете није нужно срамежљиво само зато што је интровертно,
- можда ће имати само једног или два блиска пријатеља – и у томе нема ништа лоше,
- вашем детету ће требати доста времена за самоћу, али не схватајте то као проблем,
- научите дете како да се изрази у ситуацијама с другим људима,
- откријте и подстичите таленте свог детета,
- разговарајте.
Аутор: Марија Гранић, маг. психологије
Извор: www.krenizdravo.hr