Шта би рекла некоме ко у овом тренутку пролази кроз најтеже тренутке у борби са овом болешћу?
Рекла бих да је болест излечива и да је важно имати то на уму, јер заиста верујем, на основу свог искуства, искустава људи који су прошли кроз исто и свега што сам прочитала, да можда више људи умре од страха када чује дијагнозу него од саме болести. Болест јесте озбиљна, али није неизлечива! Излечива је, и о томе има много сведочанстава. Кроз моје искуство сам срела много њих који су прошли исто, пре 5, 10, 15 година. Пре болести сам и ја мислила да је болест неизлечива, и знала сам само за примере оних који нису успели да се излече и остану живи. То је вероватно зато што многи ћутке пролазе кроз све, и када се заврши не желе да се враћају на то, не причају много. Такође, много је више прича о томе како је болест страшна и неизлечива, а много мање прича о људима који су успели да се излече и наставе са својим животом. Драго ми је што све више прича са позитивним исходом чујем, и разлог зашто јавно говорим о мом искуству је то што знам колико мало треба да се улије нада неком. Сама чињеница да знате да постоји неко ко се излечио и ко је преживео нешто наводно неизлечиво, улива огромне количине наде и вере у позитиван исход. (više…)
Напишите одговор