Дуго већ, деценијама, међу родитељима се воде дебате – да ли је етички лагати децу да им поклоне испод јелке оставља дека у црвеном оделу с дугом брадом, који на летећим санкама долази чак са Северног пола? Јер, свима је јасно, пре или касније деца схвате да магију праве мама и тата.
А опет, за многе породице је лагање о Деда Мразу некако део традиције новогодишњих празника. Писање писма, ишчекивање, колачићи за Деда Мраза, чаролија јутра тог 1. јануара кад деца у цик зоре појуре према јелки. Све то нас тера да настављамо да гајимо илузију. Али, да ли охрабривање дечјег веровања у Деда Мраза заправо значи да је у реду лагати децу?
Дечји психијатар Jennifer L. Hartstein не сматра да је лоше код деце подстицати веровање у ову врсту магије. „Мала деца често заправо живе у магичном свету фантазије. А Деда Мраз је део тога. Идеја о њему, о Зубић Вили и другим сличним „бићима“ део је дечје невиности и веровања у магију.“ – каже Hartstein.
Добро, али кад је тренутак да „признамо“?
Па, здрав разум каже – онда кад дете отворено пита да ли Деда Мраз постоји или су играчке испод јелке од тате и маме.
Родитељи се тад обично питају како да признају детету да су га годинама уназад обмањивали и сруше чаролију. Али психолог Сунчица Јовановић каже да се чаролија не мора покварити тиме што ћете рећи истину.
– Овде нема неког општег одговора него само личног, у складу са вредностима родитеља и оним што родитељ жели да пренесе детету. Свако од нас следи своје вредности тако да овде не могу дати одговор као психолог, већ само лични. Ако дете изрази сумњу рекла бих: ”У праву си, ми остављамо поклоне испод јелке. Али, бајке постоје, када их ми таквим направимо. Знаш, мит о Деда Мразу је настао од Светог Николе који је остављао поклоне сиромашној деци на прозору и то је чин доброте и племенитости и давања. Тако је од лепе, старе приче настала бајка, а ми чувамо ту бајку и сваке године подсећамо се на то.” – каже Сунчица Јовановић.
Она истиче да је битно која је вредност и мотив који имају људи који гаје код деце веровање у Деда Мраза. На основу те вредности, чак и кад детету постане јасно да поклони испод јелке не стижу кроз оџак, родитељи могу да одрже магију и поенту ритуала и обичаја који се касније и генерализује у одраслом добу.
– Свако родитељство је оригинално, попут отиска прста, па је битно да свако од нас преузме одговорност за свој прст, а последица увек и сигурно има. Како оних добрих, тако и оних које нам се можда неће допасти. Али то је сасвим у реду – каже наша саговорница.
„Roditelji obmanjuju dete“, jedna od rečenica. Nove etike vidimo dokle su nas dovele. Neka dete bude u svom čarobnom svetu mašte, pomozimo mu još u tome. Kada dete počinje da razume zašto mu ne ispričati priču o Laponiji, naučiće nešto a pri tom samo će povezati stvari.
Kako prihvatamo odlazak dragih nam osoba?! Znamo da nisu na nebu ali pogledamo u to nebo da bi lakše prevazišli problem. Naučimo to decu jer ne čeka ih etički sve ispravno u životu. Samo neka nova vaspitanja neki novi obrasci, a deca kao da su nam pala sa Marsa i totalno su nesnalažljiva.