Заслужили су. Или боље речено, ја сам заслужила!
Нађите време за себе
Још увек се сећам давних дана када сам једва чекала петак поподне. Kрај радне недеље, почетак викенда који је значио само две ствари: журке или ленчарење. Или још боље, и једно и друго, у хармоничној комбинацији. Тада ми се чинило да викенд пролеће за трен, а да радна недеља траје вековима.
Од како сам жена, мајка (не, нећу да додам краљица, мада мислим да све ми то помало и јесмо), викенд је потпуно друга прича. Иако на први поглед делује да одсуство обавезе одласка на посао доноси опуштенијих 48 сати, то је велика заблуда. Kад си мама мале деце, викенд је често стреснији од понедељка. Продавница, пијаца, дечији рођендани (три сата у препуној играоници су као 6 сати на најстреснијем и најнапорнијем радном месту), веш, постељина, кување, обавезан породични ручак са баком и деком, тренинзи, биоскоп у тржном центру, домаћи задаци, јеси научио песмицу и што ниси, одвожење, довожење, развожење… На све то имам грижу савести што током радне недеље не стижем да проводим довољно времена са децом (о мужу да и не говорим), па желим да то буде најбоље скувани ручак икада, најзабавније игре за децу, кућа која блиста…
Баш лепа релаксација, зар не?
Зато сам ове суботе донела извршну одлуку. Драги мужу, мамин сине и лепа ћерко, изволите напоље, правац парк. Сладолед може, лопта може, бајс може. Све може, само нема повратка бар сат времена. И знате шта, тај сат нисам провела намештајући постељину, празнећи машину или усисавајући. Тај сат сам провела сама са собом, на тераси, пијући кафу. Не знам шта ми је више легло, мирис свеже скуване кафе из омиљене шоље, тишина око мене и редак тренутак да се моје мисли и ја дружимо натенане. Изабрала сам тај тренутак само за себе и уживала док је трајао.
И знате шта, много сам им се обрадовала кад су се вратили.
Саветујем то и вама – бирајмо правила по којим живимо. Заслужиле смо!
Извор: zena.blic.rs