Свако дете има право на приватни живот, а део тог права чини право на знање о своме пореклу. То знање сматра се важним за дететов лични развој. Можда и не знајући, од самог рођења, родитељи, али и други одрасли укључени у подизање детета, подупиру, уважавају и штите дететово право на идентитет. Већ по самом рођењу родитељи то чине бирајући имена деце, која заједно са својим именима и датумом дететовог рођења уписују у књигу рођених. Омогућавањем упознавања са члановима уже и шире породице као и причама о његовим прецима дете учи о свом идентитету.
И само дете у једном тренутку почиње да се распитује о односима у породици. Сазнање да и само припада том „скупу“ улива му сигурност, али и доноси узбуђење којем ви можете допринети. И сама прича о прецима и догодовштинама из породичног живота детету је забавна, а уколико понешто од тога забележи, постаће трајна успомена. Уједно ћете детету помоћи да лакше разуме родбинске везе. Ова врста забаве можда ће и вас саме, али и старију децу, подстакнути на даља истраживања и далек пут у прошлост.
Пре него што путовање започне, размислите о времену које ће ваше дете бити усредсређено на овај садржај те томе прилагодите трајање активности.
1. „Породично име“
Испричајте детету да су у давна, давна времена људи имали само лична имена те су тек касније настала и презимена, односно “породична имена“. Подстакните дете да наброји презимена другара из вртића или школе или сами набрајајте презимена, детету позната. Потом му можете испричати о настанку наших презимена, о томе како су нека од њих настала од имена мајки, а нека од имена очева. Објасните да су неки људи презимена добили по занимању родитеља (нпр. Ковач), надимку родитеља (нпр. Зец), физичком обележју или месту рођења/становања. Заједно са дететом покушајте, према настанку, да набројите неколико презимена не заборављајући она детету најсмешнија, а потом се позабавите вашим „породичним именом“. Осмислите најразличитије могућности настанка вашег презимена или, уколико вам је позната, испричајте причу о његову настанку. Испричајте детету да су некада племићке породице имале породични грб па заједно потражите и проучите слике грбова. Затим детету понудите папир и боје (темпере, фломастере, дрвене бојице) и препустите му осмишљавање грба ваше породице. По завршетку, грб поставите на видљиво место.
2. „Рођендани“
За ову активност биће вам потребан календар. Можете употребити онај који поседујете или га сами направити на начин да ћете на великом комаду папира, заједно са дететом, нацртати календарску мрежу. Мрежу можете исцртати за наредни месец, следећих неколико месеци или целу годину. Питајте дете о рођенданима које са нестрпљењем ишчекује, годишњем добу у којем је оно рођено, месецу у којем је рођено, дану. Исто питајте и за себе, другог родитеља, брата/сестру те остале чланове породице. Од дететовог познавања календара зависиће количина ваше потребне помоћи у означавању датума које сте споменули. Млађој деци покажите место на које ће догађај забележити па му препустите избор симбола којим ће тај дан означити (рођенданском тортом, цвећем, поклоном или њему препознатљивим симболом). Датум свога рођендана нека посебно украси. Подсетите га на драге особе чије је рођендане можда пропустио да означи.
Потом следи ишчекивање. Старија деца сама ће знати колико је дана до првог обележеног рођендана док ће млађој деци бити потребна ваша помоћ. Када остане десет дана до догађаја припремите празно паковање од десет јаја. Нека дете на свако од места предвиђених за јаје стави један каменчић, папирић, малу лоптицу или нешто друго, по избору. Сваког дана нека једно место испразни, и тако десет дана. Онога дана када испразни и последње место стигао је дан славља. Када се ради о ишчекивању његовог рођендана, нека празна места испуни посластицама (нпр. бомбонама).
3. „Истраживач породице“
Сада, када сте прикупили датуме рођења, у забаву дете може укључити и друге чланове породице и родбине, како би сазнао више о њима. Заједно осмислите питања којима ће дете сазнати нешто о месту рођења неког члана породице, школи у коју је ишао, занимању и друго. Дете питања може записати, па сваком кога „интервјуише“ поставити иста питања или их додавати. Неки од разговара спонтано ће се настављати па ће се тиме и питања наметати. Занимљиво ће бити чути шта ли је све дете сазнало, те проматрати колико је одушевљено својим открићима. Нека истраживање, за вежбу, започне са укућанима, одговоре нека записује, а потом нека настави са телефонским разговорима. За ову активност могуће је организовати посебну, „важну“ бележницу коју дете може украсити и дати јој наслов. Записаним интервјуима може додати и фотографију особе коју је интервјуисало или може само нацртати њен портрет.
4. Породично стабло
И ако га већ имате, подстакните дете да само изради породично стабло. Ако га нисте израђивали, и сами ћете можда дознати да понешто не знате. Узмите повећи комад папира на којем дете може само нацртати стабло или му ви у томе можете помоћи. Када је стабло довршено нека дете своје име (или фотографију) смести на почетак дебла или почетак крошње стабла. За неку децу цртање стабла може бити превелики изазов, али породично стабло можете израдити и на друге начине.
Један од начина је да у средину дна папира дете нацрта оквир у који ће уписати своје име. Означавање свог имена тек је почетак. Потом ће (било да се ради о стаблу или без њега) крај свог оквира додати оквире за браћу и сестре, изнад себе за родитеље. И тако нека настави. Уз сваки поједини оквир нека упише датум рођења, место рођења, занимање особе, а када стигне до врха крошње, за даље претке нека упише и годину смрти.
Помозите му да осмисли начин како ће сазнати податке који нису познати ни вама и њему. Телефонски контакти или имејлови и те како су добродошли за ширење и усавршавање разних дечјих вештина, а биће и на радост особи коју дете контактира.
У неком тренутку, дете ће испунити празан простор папира и породично стабло биће довршено, али нека деца ће бити заинтересована за даља истраживања. У том случају ћете једноставно „додати папире“, горе, лево, десно, према потреби.
А ево и примера, шаблона породичног стабла који можете користити:
Пише: Тамара Гојковић, дипл. социјални радник
Приредила: А. Цвјетић
Извор: poliklinika-djeca.hr/Зелена учионица