Реч „морфологија“ је грчког порекла. То је наука о врстама речи, којих у нашем језику има десет.
Морфологија је једна од важнијих граматичких дисциплина. Бави се именицама, заменицама, придевима, бројевима, глаголима, прилозима, предлозима, узвицима, везницима, речцама. Дакле, ово је обимна научна област, али врло занимљива.
Учећи морфологију можете пронаћи решења бројних дилема. Она ће вам дати одговоре на питања да ли се каже Павла или Павлета, носом или носем, упознајући или упознавајући.
Једно од важнијих правила је да знате да скоро свако правило има понеки изузетак.
1. На пример, имамо лисицу и лисца, петла и кокошку, мачора и мачку, гусана и гуску, коња и кобилу итд. Али, занимљиво је да у српском језику не постоје паралелни називи за речи којима се именују рибе, инсекти и птице. Могуће објашњење ове појаве је да су рибе, инсекти и птице нашем човеку били мање значајни, па није ни имао потребу да разликује и именује њихов род.
Овде, такође, постоји изузетак. Наиме, ово правило не важи за голубове, јер имамо и голуба и голубицу.
2. Сви знамо да у српском језику именице могу имати само један род: мушки, женски или средњи. То је логично. Међутим, постоје речи које могу имати два рода!
Пример за ово је: велики бол и велика бол.
3. По правилу, описни придеви имају компарацији и деклинацију. То значи да можемо рећи да је неко најбољи, лепши, згоднији, најлошији, као и да те речи можемо мењати по падежима.
Изузетак овог правила је само описни придев „налик“. То је једини описни придев који је непроменљив и који нема виши и највиши степен поређења.
Корисно је овде додати да су „налик на налик“ придеви страног порекла. Тако розе, беж, мини, супер, тегет, кул немају други облик.
Зато је неправилно рећи: Девојка у розој хаљини лепо игра.
Треба рећи: Девојка у розе хаљини лепо игра.
Постоји једно правило које не познаје никакве изузетке! Нажалост, свакодневно можемо чути и видети углавном неправилну конструкцију, а то је предлог за + инфинитив глагола.
Увек када кажете: „Ја бих кафу за понети“, или „Спаковаћете ми бурек за понети“, значи да сте се огрешили о норму српског језика.
Уместо „за очекивати“, реците „очекивано је“.
Све што не знате, а желите да научите, можете пронаћи у „Граматици српског језика“, Живојина Станојчића и Љубомира Поповића. То је уџбеник за гимназије и средње школе и пожељно је сваки дом да га има, јер како каже Душко Радовић: „Чувајте српски језик свакога дана помало. Српски језик нема никога другог осим вас“.
П.С. тачни одговори су: Павла, носом и упознајући.
Гордана Бушин
iSerbia