Ja sam Ona čije dete svaki dan plače u vrtiću

oktobar 3, 2016

Ja sam Ona majka čije dete odbija da ide u vrtić i plačom uznemirava drugu decu, roditelje druge dece i koga već ne. Ona koju druge majke gledaju sa sažaljenjem što prolazim kroz taj period, što već znaju da će to da traje, što je i njima neprijatno zbog plača mog deteta, pa okreću glave praveći se da ne vide i ne čuju. Ona koju pojedine majke uzimaju za primer lošeg roditelja koji ne zna da prepozna osećanja svog deteta, ne zna da komunicira sa njim i uspostavi pravila ponašanja. Ona čije dete drugi roditelji uzimaju za primer kako se ne treba ponašati u vrtiću, pa svom detetu govore bez imalo ustezanja i tolerancije: „Vidiš kako se ponašaju bebe (upirući prstom u moje beskrajno tužno dete), a ti više nisi beba. Ti si veliki dečak, jel da? Ti više nećeš plakati, tako smo se dogovorili, jel tako?“ Ja sam Ona majka koja se svakodnevno suočava sa naletom emocija sopstvenog deteta, sa osudom odraslih, a najviše sa svakodnevnim samoprocenjivanjem koje počinje pitanjem: Šta da promenim u svom ponašanju kako bi moje dete lakše prihvatilo odvajanje i ostanak u vrtiću?

Ovo nije priča o prilagodjavanju u prvoj godini vrtića, ovo se priča koja se dogadja tokom treće godine boravka u vrtiću. Prve dve godine su sa smenom odbijanja i prihvatanja prošle sasvim očekivano. Ova školska godina ili približnije ova kalendarska godina vratila je prilagodjavanje na sam početak sa jednom ogromnom razlikom, da je dete sada svesnije toga šta želi, ne snebiva se da isproba sve načine da ostvari svoje želje, zrelije je, a zbunjenije svojim razvojnim promenama. Kao osoba koja je stručno obrazovana (ima teorijska i praktična znanja, osnovna i proširena, doedukovana iz različitih oblasti), koja radi sa drugom decom i uspešno rešava njihove izazove uzrokovane razvojnim promenama, sigurna sam, što rezultati potvrdjuju, u svoje stručno znanje i praksu. Kao majka čije dete ima problem odvajanja, totalno sam poražena.

Saveti i ideje koje sam pronašla u stručnim knjigama i ljudi koje cenim nisu doveli do promene. Od deteta dobijam samo informaciju da želi da se igramo autićima i da po ceo dan bude u kući. Kada mu uslišim želju da možemo ceo dan da budemo u kući i da se igramo, posle nekog vremena mu, naravno, dosadi i želi da izadje na igralište, da se igra sa sestrom, da idemo negde… Da moja zbunjenost bude veća moje dete samo ujutru otplače 10-ak minuta (on kaže „Otplačem samo jednu turu!“), dok se ostatak dana odlično uklapa u sve aktivnosti i dobro funkcioniše sa drugarima.
U ovakvoj situaciji ostaje mi da nastavim potragu, oprobam neke nove metode i saslušam svoje dete iz drugog ili drugačijeg ugla. Ipak, ja sam Ona majka koja ne odustaje!

P.S. Tekst je pisan isključivo u cilju otvaranja duše i u nadi da će mi sinuti nova ideja kada svoj izazov stavim crno na belo.

Izvor: https://dragoslava.wordpress.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


6 komentara na "Ja sam Ona čije dete svaki dan plače u vrtiću

  1. Bojana kaže:

    Poznata mi je ova priča, doživela sam je i preživela … dete nije prestajalo da plače do zadnjeg dana … a krenuo je u vrtić sa 11 meseci…Obilazili smo i psihologe, i psihijatre, i razne stručnjake koji su imali različite predloge … sve smo usvajali, prihvatali, probavali … bilo je momenata kad nije plakao, ali uglavnom bi to trajalo dan-dva u mesecu, i onda ispočetka … Tek kada je krenuo u školu, doživeli smo totalno drugu priču … obožavao je i dnevni boravak i samu nastavu, suzu nije više nikad pustio …
    Znači, istrpite … proćiće … neka deca ne vole vrtić ali vole školu, što je opet važna stvar za roditelje 🙂

    1. maja kaže:

      Ja mislim da oni to samo nas vantaju,ta nasa deca.Moja je to isto radila sada je prvi razred.Kad je vode tetka ili deda sve je u redu.Kad je vodim ja ne place ali je sva unezverena i kao tuzna i ne zna gde i sa kim da sedne.Tako da sam zakljucila da pokusava mene da privoli da ne bude tu nego negde gde joj se vise svidja.

  2. Gricko kaže:

    Ako pomogne, predlažem vam “ignorisanje” plača u nastavku uz najlepše maženje i pozdravljanje pri ostavljanju i dogovor da mama dolazi nakon posla da ga pokupi. Vi i vaše dete ste najvažniji sebi i zato ne treba da vas zanima šta ljudi misle, kažu…. to ne treba da vas opterećuje. Faza će proći i zato se ne sekirajte.

  3. Biljana kaže:

    Batine su iz raja izasle. Da vidis kad dobije batine kako ce da prestane.

  4. Dada kaže:

    Dete ne place dzabe svaki put…nesto mu tu ne odgovara…ako uporno odbija da ide to znaci da mu nije prijatno…a s obzirom da sam radila u vrticu znam sta se tamo zbiva pa me i ne cudi zasto place…

  5. una kaže:

    Da li ste probali da promenite vrtić, ja sam iskreno svoje dete ispisala posle 5 meseci plakanja, u drugom vrtiću druga priča totalno, ni traga od suza jedva čeka da ide. Možda uopšte nije stvar u vama i vašem detetu.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama