Ја сам учитељ. Рођен сам у тренутку када је прво питање изашло из дететових уста. Ја сам истовремено више људи на више места. Ја сам Сократ који подстиче младе Атињане да дођу до нових идеја постављањем питања. Ја сам Ен Саливан која сипам тајне универзума у испружене руке Хелен Келер. Ја сам Езоп и Ханс Кристијан Андерсен који откривају истине кроз безбројне приче. Ја сам Марва Колинс која се бори да свако дете има право на образовање. Ја сам Мери Меклауд Бетјун која градим велики колеџ за мој народ користећи гајбе од поморанџи као клупе. Ја сам Бел Кауфман који се бори да се попне „Уз степенице које воде надоле“.
Имена оних који су се бавили мојом професијом звоне као хор познатих по својој хуманости… Букер Т. Вашингтон, Буда, Конфучије, Ралф Валдо Емерсон, Лео Бускаглија, Мојсије и Исус. Ја сам од оних чија су имена и ликови одавно заборављени, али чије ће се личности и наук заувек памтити кроз успехе њихових ђака. Плакао сам од радости на венчањима бивших ученика, смејао се од срца када су им се рађала деца и стајао главе погнуте од бола и збуњености поред гробова ископаних прерано за још веома млада тела. Током дана од мене очекују да будем глумац, друг, медицинска сестра и лекар, тренер, проналазач изгубљених ствари, позајмљивач новца, таксиста, психолог, замена за родитеље, продавац, политичар и чувар вере. И поред мапа, карата, формула, глагола, прича и књига, ја стварно немам шта да подучавам моје ђаке јер они морају сами да уче, а ја знам да је велика мука сазнати ко сте.
Ја сам парадокс. Говорим најгласније кад најпажљивије слушам. Мој највећи дар јесте у томе што сам спреман да са пуно поштовања учим од својих ђака. Материјално богатство није мој циљ, али по читав дан налазим богатство у тражењу нових могућности да моји ђаци искористе свој таленат и у сталном откривању оних талената који су понекад закопани у онима који себе потцењују. Ја сам најсрећнији од свих који раде. Доктору је допуштено да у једном чаробном тренутку донесе живот на свет. Мени је допуштено да гледам како се тај живот свакодневно поново рађа са новим питањима, идејама и пријатељством. Ако га пажљиво гради, архитекта зна да његова грађевина може да траје вековима. Учитељ зна да ће, оно што гради с љубављу и истином, остати заувек.
Ја сам борац, свакодневно водим битку с притиском вршњака, негативним појавама, страхом, конформизмом, предрасудом, незнањем и апатијом. Међутим, имам и велике помагаче: интелигенцију, радозналост, подршку родитеља, индивидуалност, креативност, веру, љубав и смех, који су сви уз моју заставу и жестоко ме подржавају. А вама, родитељима, треба да захвалим за овај предиван живот који имам срећу да живим. Ви сте ми пружили велику част поверивши ми ваш највећи допринос вечности, вашу децу. И зато имам веома богату прошлост. Садашњост ми је изазовна, авантуристичка и забавна јер ми омогућава да свој живот посветим будућности.
Ја сам учитељ… и Богу свакодневно на томе захваљујем.
Џон В. Слотер