Jaje na oko i ostale lepote srpskog jezika – Momo Kapor

avgust 9, 2018

Maternji jezik je onaj jezik koji dete prvi nauči, koji najbolje zna i koristi. Odnosno, jezik sa kojim se osoba identifikuje i jezik kojim govori majka. Možda u ovoj definiciji leži i odgovor na čuvena pitanja kako prevesti strancu neke “standardne”- podrazumeva se – izraze u srpskom jeziku. Najčuvenije je jaje na oko, ali lepote našeg jezika su nepregledne. Naročito za strance.

Zapažanje svejevrsnog hroničara jednog doba i našeg vrsnog pisca, Mome Kapora, o neprevodivim izrazima u srpskom jeziku, se može posmatrati i kao slika jednog naroda i svega onoga što ga, zapravo, čini.

„Koliko li je tek njima teško kada pokušaju da prevedu neprevodivo.

Piše mi jedan iz Amerike: “U vašoj priči, koju upravo prevodim, postoje neki nejasni izrazi, pa vas molim da mi ih objasnite. Pišete da je to koštalo kao “kajgana svetog Petra”. Odakle znate da je sv. Petar jeo omlete? Ako je, pak, jeo, koliko je mogla da košta ta kajgana kada je toliko skupa? Od koliko jaja? U kojoj valuti je plaćena? Da li bih taj izraz mogao da prevedem kao: “St.Peter’s scrambled eggs?”

Kada smo kod jaja, kod vas sam pronašao izraz “jaje na oko”? Šta je to? “Egg on eye”? Zašto bi neko stavio jaje na oko? Da se možda, kod vas očna oboljenja ne leče jajima? Unapred zahvalan itd.”

Jedan drugi me pita u pismu, šta to znači da je mališan bio ”pljunuti otac”? Ko mu je i zašto ispljuvao tatu? Da li se kod nas pljuju očevi i kojom prilikom? Zanima ga, takođe, izraz ”buni se k’o Grk u apsu” . Zbog čega je taj Grk zatvoren kod nas i zašto je protestovao? I kako je, uopšte, moguće da nekome ”padne sekira u med”? Otkud sekira u medu? Zar se med ne čuva u teglama ili zatvorenim posudama?

Sa izrazom ”spava k’o zaklan”, imao sam najviše neprilika. Kako prevesti na civilizovani jezik, da neko tako dobro i slatko spava, kao da su ga preklali? Da li smo se kroz istoriju toliko dugo klali da nam je pokolj već ušao u metaforične snove?

No, najviše pitanja dobio sam u vezi sa poetskom slikom da je jedan tip ”prdnuo u čabar”, to jest, čabrirao, što je potpuno neprevodivo ni na kakav jezik! Mada je i to teško, čovek bi, ipak, lakše mogao da objasni kakav je neko, koga zovu ”mrtvo puvalo” (mrtav a puše!), ali kako objasniti tipičan beogradski izraz koji ima toliko skrivenih značenja, a ne znači ništa – “landara pišore”! Ili kada je neko pomalo bleskast, pa ga zovu “indi-mindi-saja-paja”? Da ne pominjem stari izraz: “šatro, Pera, Mika, Laza”!

Prevodioce zanima još i to zašto su za nas toliko udaljena baš “španska sela” (To su za mene španska sela!), kad ima mnogo udaljenijih, kao što su, na primer, novozelandska ili peruanska? Dobro je da se nisu setili da me pitaju šta znači “rasturi ga k’o Bugarin ćurku” i zbog čega se neko “smeje k’o lud na brašno”? Šta ima smešno u brašnu? Da li kod vas u pekarama rade ludaci? Ipak lakše mi je da odgovoroim na pitanje o rečima i izrazima nego o stvarima u ovoj zemlji koje ni ja, zaista, ne umem da objasnim.

Ukratko, da se poslužim rečima jedne novokomponovane pesme: “Ne plači mi na kućnome pragu, da mi vrata ne povuku vlagu.”

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


9 komentara na "Jaje na oko i ostale lepote srpskog jezika – Momo Kapor

  1. Jole kaže:

    U engleskom jeziku postoji toliko idioma da nema šanse da se jedan prevodilac kojem je engleski maternji jezik isčudjava nad idiomima u srpskom jeziku. Vidi se da su te “anegdote” izmišljene i po tome što se navodni “prevodilac” pita šta znači “pljunuti otac” a Englezi imaju identičan idiom, “spitting image of his father” tj. “pljunuta slika oca”. Nije nemoguće i da smo taj idiom preuzeli upravo od Engleza.
    Mnogo se ložimo da smo jako posebni. Trebalo bi da shvatimo da nam se zbog toga stranci često podsmevaju.

    1. Nevena kaže:

      Alal vera, ja to stalno govorim, pogotovo ovo zadnje sto si napisao.

    2. Gricko kaže:

      Koji stranci? Možda Britanci? …smradovi koje sam doooobro upoznala za vreme mog dvogodišnjeg života u UK…. se*onje koje misle da su najkulturniji )a jesu uz pomoć novčane kazne) narod na planeti i da su popili svu pamet sveta… Jel nam se oni smeju, jadni ne bili?

      1. Jole kaže:

        Ne Britanci pošto oni generalno ni ne znaju gde smo, nego svi, Rusi, Austrijanci, Mađari, svi nam se podsmevaju jer smo ubeđeni da smo jako posebni i neponovljivi kao narod. Nismo mi loši, samo imamo o sebi previsoko mišljenje.

        1. Gricko kaže:

          Ne slažem se… po čemu su oni posebni u odnosu na nas? Može da nam se smeje samo gori od nas…. čemu lično unižavanje i poređenje, uopšteno sa bilo kime?

          1. Jole kaže:

            Kada Momo Kapor misli da srpski jezik ima neke neverovatne i “neprevedive” idiome, a realno ih apsolutno svaki jezik ima i to uglavnom u većim količinama nego u srpskom jer su Srbi veliki bukvalisti i uvek se čude kako to da se bukvalno i preneseno značenje razlikuju, šta onda da mislimo o prosečnom Srbinu sa ulice.
            Preterano se ložimo, to je fakat, i u tome smo u društvu sa Albancima, Makedoncima i Hrvatima, i nad time treba dobro da se zamislimo. Ko i dalje misli da smo mi vanserijska kultura nevidjena u svetu, nek se slobodno blamira i dalje.

        2. Divna kaže:

          Smatram da su nam druge nacije podsmesljivo rekle da imamo visoko misljenje o sebi, a i oni sami, ma koliko mali i nebitni bili, preuvelicavaju sopstvenu ulogu u ovom svetu. Rugala se sova buljini metod. U principu, nije lose ceniti svoj naord, ali imamo pogresan pristup; mi smatramo da smo Bog zna koliko inteligentniji od drugih, a nismo. Ono sto je svakako za divljenje je kultura i tradicija, na to se treba usmeriti.

          1. Gricko kaže:

            Međunacionalno poređenje – nebuloza…. ne slušam, ne pratim…imam dosta prijatelja raznih nacija u “belome svetu” i ne obaziremo se na ograničene mozgove i plitkost ljudi.

  2. Gricko kaže:

    Ako ne voliš sebe i drugi te neće voleti, ako potcenjuješ sebe – drugi će te 2x više potcenjivati. Razgraničimo uobraženost od svega…

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama