Јанковић: Просек оних који су ове године уписали Учитељски факултет је 3,2

3 децембра, 2019

Релативно мале плате, стресан посао, забрана запошљавања у друштвеном сектору, неки су од разлога због којих се наставници опредељују за одлазак у друге секторе, због чега су школе принуђене да ангажују нестручне наставне кадрове, а највећи проблем је са предавачима природних наукама.

Према подацима које је прошле године изнело Министарство просвете, науке и технолошког развоја нестручних наставника у Србији било је око 1.000 и они су учили око 27.000 основаца. Прецизније, 457 нестручних наставника из математике, 239 наставника из физике, 109 наставника из информатике, 133 наставника немачког језика и 48 наставника енглеског језика немају потребно образовање прописано правилницима Министарства просвете, говоре подаци за 2018. годину.

Председница Уније синдиката просветних радника Србије (УСПРС) Јасна Јанковић, истакла је за “Блиц” да око 60 процената предавача математике нису стручно оспособљени за рад у просвети.

– Природно-математички факултет је пре неколико година за своје кадрове направио истраживање које показује да само 40 одсто наставника математике завршило факултете на којима су имали педагошке предмете. Осталих 60 су инжењери, разних профила – саобраћајни, машински – који се нису спремали за рад у школи – наводи председница УСПРС-а.

Занимљиво је, каже она, да је протеклих година приметно да школе запошљавају и апсолвенте. Они се формално воде као “нестручни”, имајући у виду да још нису стекли диплому, али нису лаици за област којом се баве.

Јанковић је поменула и да тренутно у Електротехничкој школи “Никола Тесла” у Београду покушавају да пронађу професора физике.

– Обратили су се факултету, нико није хтео да дође да ради у школи, само неки студенти треће године, који не би ни могли да раде у школи. Једна апсолвенткиња је ипак почела да ради у тој школи, али није се дуго задржала – каже Јанковић.

Као бисмо проверили ове тврдње позвали смо директора Електротехничке школе “Никола Тесла” Бранка Суботића, који нам је рекао да су пронашли замену за професора физике , али да је “тешко пронаћи човека који може у брзом року да ускочи”.

Математичари и физичари највећи проблем

Како нам је рекао, “велики проблем је пронаћи професоре математике, физике, електротехничке инжењере, нарочито када неко изненада мора на боловање.”

– Нема младих људи који желе да раде у школама, сви беже у привреду. Не можемо у сваком тренутку када неко оде на боловање да нађемо замену, те морамо да се довијамо да нађемо у најгорем случају неког апсолвента да држи часове. Апсолвенти се јављају, у принципу они се често означавају као нестручна замена, али они могу да држе наставу на одређено до повратка запосленог са боловања – каже директор.

Информације да наше школе нарочито вапе за професорима из математике и физике потврдила нам је и председница УСПРС- а.

– Одавно нема математичара, увелико кубуримо са физичарима. Професора немачког нема у школама, држе часове онима који се припремају да оду на рад у земље германског говорног подручја – јасна је она.

Ђаци са лошим просеком постају учитељи

Јанковић је истакла још један значајан проблем када је у питању дефицит професора.

– Просек оних који су се ове године уписали на Учитељски факултет износи 3,2. Дакле, ни врлодобри ђаци. То је, наравно, просек, има и оних који су 4,5, али и оних који су 2,5. То говори да педагошке факултете уписују они који не могу другде – не оставља дилему наша саговорница и додаје:

– Нисам оптимиста у вези просветних кадрова – закључила је председница Уније синдиката просветних радника Србије (УСПРС), додавши да би одлично решење овог проблема могло бити стално радно место, које би млади и ентузијастични наставници добили након кратког ангажовања у школама.

Министарство: школе ангажују наставнике сродних предмета да држе математику и физику

Из Министарства просвете, науке и технолошког развоја поручују да недостатак наставника одређених профила јесте “проблем са којим се у већем или мањем обиму суочава велики број држава, те да при решавању овог проблема, морамо да имамо у виду све аспекте, укључујући онај и где се школа налази, као и колико ученика има, односно, колико је густо насељено подручје у коме је школа.”

– Министарство је са једне стране покренуло дијалог са матичним факултетима о припреми програма кратких циклуса како би се наставници који су завршили сродне факултете, а који су се у пракси показали као вредни за школу и средину у којој раде, доквалификовали, а са друге стране, стручне службе Министарства са пажњом прате да ли су приликом запошљавања на одређено време испуњени сви прописани услови. Ови проблеми нису уочени код наставника који су запослени на неодређено време.

Одређени број наставника се, како додају из Министарства, већ преко својих школа пријавио за програме кратких циклуса, те очекују да реализација ових програма у сарадњи са универзитетима започне почетком 2020. године. Истовремено, они су расписали конкурс за недостајућа занимања који је истекао 30. новембра.

– Планирано је да се стипендира до 250 студената друге и треће године студија који студирају математику, физику, информатику, енглески, српски и немачки језик и књижевност. Очекивани месечни износ ове стипендије је 15.000 динара, а студенти се обавезују да ће по дипломирању радити у школи најмање онолико дуго колико су примали стипендију – закључују из Министартва просвете.

Више на: Блиц

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


5 коментара на "Јанковић: Просек оних који су ове године уписали Учитељски факултет је 3,2

  1. Marija каже:

    Ima stručnih kadrova, nego ne mogu da dođu do posla jer nemaju vezu. Ja sam zavšila osnovne i master studije na Učiteljskom fakultetu, bila vukovac u srednjoj, i mene vozaju na zamenama, a za stalno su primili doškolovanu učiteljicu, tj. vaspitačicu koja se doškolovala, bez mastera, samo zato što je imala vezu za posao. Ništa bez stranke!

  2. Alex каже:

    Sve je tačno, medjutim ne kaže se: “nastavnika iz fizike i nastavnika iz matematike” već nastavnika fizike i nastavnika matematike. Strašno…

  3. Anica каже:

    Više nije problem novac,problem je u tome što mladi ljudi neće da trpe da ih maltretiraju nestručni savetnici,bahati roditelji i razmažena deca koje su napujdali na nastavnike i oni su uvek u pravu.Nastavnici su nezaštićeni po svakom osnovu.I,onda u školi radi uglavnom onaj koji mora,svaki entuzijazam se gasi.

  4. Ивана каже:

    Све је јасно као дан. У привреди стручњак из математике заради за месец, два – годишњу просветну плату. Решење са стипендијама вам је врло краткорочно.

  5. Snezana каже:

    Uciteljica sam dvadeset godina.Naslov ovog teksta je sramotan,tabloidan i maliciozan.Primetila sam ovaj tekst kada su pojedine neostvarene osobebez zvanja i zanimanja pocele da ga dele na drustvenim mrezama zabrinute ko ce to da nam uci decu.Zato bih vas zamolila kao redakciju da napisete gde sve ove informacije ste dobili i da li ste kontaktiralidekana Uciteljskog fakulteta da potrvrdi oce navode da djaci sa prosekom 2,5 upisuju taj fakultet?

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама