Baš kad smo pomislili da se, posle dve godine onlajn i kombinovane nastave, život u školama ponovo vraća u normalu, desile su se masovne dojave o postavljenim bombama. Na sreću, ispostavilo se da su sve bile lažne, ali je svaku od više stotina škola koje su dobile dojave trebalo proveriti. A pre toga ispoštovati proceduru evakuacije dece i zaposlenih. Sve to koštalo je đake i nastavnike najmanje jednog izgubljenog nastavnog dana, ali i dodatnog stresa.
Vesna Jerotijević iz Unije sindikata prosvetnih radnika kaže da se, prema trenutnom Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa, plan zaštite izrađuje na osnovu procene rizika od katastrofe, a procenu rizika i plan zaštite izrađuju pravna lica koja imaju ovlašćenje za to i koja imaju stalno zaposleno lice sa licencom.
– To znači da škola treba da angažuje lice izvan svoje ustanove, a to se plaća. Kako škole nemaju sredstava za to, u slučaju bilo koje neposredne opasnosti, obaveštavaju Ministarstvo unutrašnjih poslova i ponašaju se u skladu sa dobijenim uputstvima.“ – objašnjava Vesna Jerotijević.
Ona kaže da se ovakve situacije mogu svrstati u treći nivo nasilja, Timovi za borbu protiv nasilja u školama, takođe mogu biti uključeni. Na trećem nivou to znači da se pored PP službe, uključuju i druge institucije, MUP ili SUP.
– Ključnu ulogu su svakako imali nastavnici i učitelji i samo zahvaljujući njihovoj smirenosti i pribranosti, učenici su relativno bezbolno i bez velikog stresa, prevazišli udaljavanje i napuštanje školskih prostorija. Prosvetni radnici su sve samo ne uplašeni, jer gotovo uvek ispred lične bezbednosti, stavljaju bezbednost svojih učenika. – kaže Jerotijević.
Predsednica Unije sindikata Jasna Janković kaže da škole, u ovakvim situacijama, imaju procedure koje su jasne. Prvo se obaveštava školski policajac, a ukoliko ga škola nema, poziva se policija. Isprazne se učionice, putem za evakuaciju. Učenici izlaze u dvorište i čekaju dalja uputstva. U školu se ne sme ući dok to ne odobre specijalne jedinice koje će pregledati sve prostorije. Pregled, uglavnom, traje od jednog do dva sata.
U osnovnim školama se đacima ne govori o čemu se tačno radi, dok u srednjoj školi učenici već znaju sve o dojavama kroz medije, objašnjava Janković.
– Mnogi od nas vrlo dobro pamte sirene, dežurstva, bombe iz 1999. Koleginice i kolege su nekako imali ponovljenu sliku, déjà vu, svega onoga što se tada dešavalo. Uglavnom su ćutali, dok su se pojedinci trudili da se sete prigodnog vica i opuste atmosferu. Ali ostaje gorak ukus u ustima i pomisao, šta će nam se još desiti u samo jednom radnom veku… – kaže predsednica USPRS.
Ona dodaje da je, ovih poslednjih godina, školsko gradivo najveći gubitnik.
– Taman smo đake privoleli knjizi, u pokušaju da koliko-toliko regularno završimo treću čudnu godinu i dese se dojave. Sve se ponovo vrati na onlajn, (m)učenje, nema interneta, ima interneta, uključi kameru, isključi kameru, gledaj šta ćeš, a više šta nećeš… Ponovo su u najgorem položaju mali i veliki maturanti čiji kraj godine se bliži velikom brzinom, a stres raste. Svi su iscrpljeni ovakvim školovanjem. Nastavnici jer su radili više i duže, za istu platu i bez ličnog zadovoljstvo, svesni da se mnogo izgubilo. Roditelji, jer su morali da budu i nastavnici i psiholozi, a i samima im je bila potrebna podrška. I na kraju, učenici, jer nigde nisu otišli 3 pune godine, slabo su se družili i sad još, grom iz vedra neba, pretnje bombama! Ipak, nismo se uplašili, mada su nam još samo ovakvi mejlovi falili, pa da i ova godina pukne kao mehur od sapunice. – zaključuje Jasna Janković.
Podsećamo, dojave o bombama stigle su na imejl adrese škola širom Srbije tokom prošle nedelje, ško je uzrokovalo velike probleme u radu. Ostaje da se nadamo da će se na tome i završiti i da će učenici i nastavnici ovu školsku godinu privesti kraju u redovnim okolnostima.