Баш кад смо помислили да се, после две године онлајн и комбиноване наставе, живот у школама поново враћа у нормалу, десиле су се масовне дојаве о постављеним бомбама. На срећу, испоставило се да су све биле лажне, али је сваку од више стотина школа које су добиле дојаве требало проверити. А пре тога испоштовати процедуру евакуације деце и запослених. Све то коштало је ђаке и наставнике најмање једног изгубљеног наставног дана, али и додатног стреса.
Весна Јеротијевић из Уније синдиката просветних радника каже да се, према тренутном Закону о смањењу ризика од катастрофа, план заштите израђује на основу процене ризика од катастрофе, а процену ризика и план заштите израђују правна лица која имају овлашћење за то и која имају стално запослено лице са лиценцом.
– То значи да школа треба да ангажује лице изван своје установе, а то се плаћа. Како школе немају средстава за то, у случају било које непосредне опасности, обавештавају Министарство унутрашњих послова и понашају се у складу са добијеним упутствима.“ – објашњава Весна Јеротијевић.
Она каже да се овакве ситуације могу сврстати у трећи ниво насиља, Тимови за борбу против насиља у школама, такође могу бити укључени. На трећем нивоу то значи да се поред ПП службе, укључују и друге институције, МУП или СУП.
– Кључну улогу су свакако имали наставници и учитељи и само захваљујући њиховој смирености и прибраности, ученици су релативно безболно и без великог стреса, превазишли удаљавање и напуштање школских просторија. Просветни радници су све само не уплашени, јер готово увек испред личне безбедности, стављају безбедност својих ученика. – каже Јеротијевић.
Председница Уније синдиката Јасна Јанковић каже да школе, у оваквим ситуацијама, имају процедуре које су јасне. Прво се обавештава школски полицајац, а уколико га школа нема, позива се полиција. Испразне се учионице, путем за евакуацију. Ученици излазе у двориште и чекају даља упутства. У школу се не сме ући док то не одобре специјалне јединице које ће прегледати све просторије. Преглед, углавном, траје од једног до два сата.
У основним школама се ђацима не говори о чему се тачно ради, док у средњој школи ученици већ знају све о дојавама кроз медије, објашњава Јанковић.
– Многи од нас врло добро памте сирене, дежурства, бомбе из 1999. Колегинице и колеге су некако имали поновљену слику, déjà vu, свега онога што се тада дешавало. Углавном су ћутали, док су се појединци трудили да се сете пригодног вица и опусте атмосферу. Али остаје горак укус у устима и помисао, шта ће нам се још десити у само једном радном веку… – каже председница УСПРС.
Она додаје да је, ових последњих година, школско градиво највећи губитник.
– Таман смо ђаке приволели књизи, у покушају да колико-толико регуларно завршимо трећу чудну годину и десе се дојаве. Све се поново врати на онлајн, (м)учење, нема интернета, има интернета, укључи камеру, искључи камеру, гледај шта ћеш, а више шта нећеш… Поново су у најгорем положају мали и велики матуранти чији крај године се ближи великом брзином, а стрес расте. Сви су исцрпљени оваквим школовањем. Наставници јер су радили више и дуже, за исту плату и без личног задовољство, свесни да се много изгубило. Родитељи, јер су морали да буду и наставници и психолози, а и самима им је била потребна подршка. И на крају, ученици, јер нигде нису отишли 3 пуне године, слабо су се дружили и сад још, гром из ведра неба, претње бомбама! Ипак, нисмо се уплашили, мада су нам још само овакви мејлови фалили, па да и ова година пукне као мехур од сапунице. – закључује Јасна Јанковић.
Подсећамо, дојаве о бомбама стигле су на имејл адресе школа широм Србије током прошле недеље, шко је узроковало велике проблеме у раду. Остаје да се надамо да ће се на томе и завршити и да ће ученици и наставници ову школску годину привести крају у редовним околностима.