Japan ima jedan od najboljih obrazovnih sistema na svetu. Deca u Japanu sama čiste učionice, dvorišta, toalete u školama.
Njihov moto je jednostavan: ako koristiš određeni prostor, tvoja je dužnost i odgovornost da taj prostor ostaviš čistim. Na ovaj način, deca i odrasli uče važnost čistoće. Osim toga, ako ste svesni da morate često da čistite, manja je verovatnoća da ćete prljati učionicu i školu.
Praksa vuče korene iz budističkih učenja koja objašnjavaju važnost održavanja okoline i tela čistim.
Održavanje čistoće tela takođe je vrlo važno. Deca u Japanu kada ulaze u škole, skidaju svoju obuću i odlažu je u ormane. Na ulazima u škole postoje kućne papuče koje učenici nose dok su u školi. Papuče se nose prvenstveno radi sprečavanja unošenja prljavštine obućom u školu ali i radi jednakosti – svi đaci nose iste papuče i iste uniforme i svi su jednaki. Papuče su obavezne i u domovima Japanaca. Kad uđete u japansku kuću/stan, izujete se, a onda bosi stupite na viši nivo gde vas čekaju papuče. Ovo pravilo ne važi u svakoj kući, pa zato ako domaćini pripreme papuče, obujte ih i u njima hodajte po stanu, a ako ne, hodajte u čarapama. Samo, zapamtite, u papučama ne smete da ulazite u toalet (u toaletima su spremne posebne, najčešće plastične papuče), koje skidate po izlasku iz toaleta.
Budući da se na kućne poslove u zemljama Evrope i dalje gleda s prezirom, uvođenje čistoće u nastavni plan i dalje je prilično težak zadatak, iako ga je nekoliko škola već primenilo.
Šta uključuje čišćenje u japanskim školama?
Japanska školska deca brišu učionice, čiste hodnike, stepeništa, vrata i prozore, pa čak i kupatila u srednjim školama. U nekim školama čišćenje se obavlja tokom pauze u nastavi, a u drugim nakon obaveznog dela nastave učenici ostaju u školi da čiste. Obično se ostaje 20-30 minuta duže da bi se sve očistilo.
Osim toga, međusobno poslužuju ručak koji su pripremili kuvari, a posle ručka peru sudove i čiste. Oni donose obrok iz kuhinja u učionice gde ručaju zajedno sa svojim nastavnicima, kako bi se stvorila jednakost i veće poverenje između đaka i nastavnika.
Krpe za čišćenje koje učenici koriste donose redovno od kuće. Kada su krpe prljave oni ih nose na pranje kući i donose ih opet u školu da ispune svoje obaveze.
Nastavnici pomažu učenicima formiranjem pravilnog rasporeda koji dodeljuje određene zadatke svakom učeniku.
Stariji učenici često dobijaju zadatke koje će obavljati sa mlađim učenicima, tako da oni mlađi mogu imati uzore. Japan se svrstava među najčistije države na svetu, od malih nogu narod u Japanu se uči da čisti prostore u kojima borave. Svet su iznenadile slike sa stadiona u Rusiji kada su navijači Japana posle utakmice koju su izgubili od Belgije sa 3:2, očistili stadion i svlačionice. To nije bilo prvi put, na mnogim takmičenjima u kojima učestvuje Japan, navijači ove zemlje očiste tribine stadiona, dvorana od smeća. Takođe i sportisti iz Japana za sobom ostave čiste svlačionice a nekoliko puta se desilo da posle odigranih utakmica očiste i svlačionice protivnika. Kada je Japan pre nekoliko godina donirao Beogradu autobuse, donatori su imali samo jedan uslov, da autobusi budu čisti i uredni. Japanski ambasador u Srbiji je nekoliko puta u toku godine obilazio autobuse koje su donirali da proveri kako se oni održavaju.
Fotografije: FB grupa Geografija Interesantno
Zanimljiv tekst. Deca u Japanu sigurno i kući imaju radne obaveze, tako da lakše prihvataju ovakve obaveze u školi. Kod nas, prvo bi se pobinili roditelji. Mi smo nekada na velikom odmoru, kada naša učiteljica dežura, ostajali po par minuta duže kako bi pokupili papiriće po školskom dvorištu, i nije nam pala kruna sa glave.