Јапан има један од најбољих образовних система на свету. Деца у Јапану самa чисте учионице, дворишта, тоалете у школама.
Њихов мото је једноставан: ако користиш одређени простор, твоја је дужност и одговорност да тај простор оставиш чистим. На овај начин, деца и одрасли уче важност чистоће. Осим тога, ако сте свесни да морате често да чистите, мања је вероватноћа да ћете прљати учионицу и школу.
Пракса вуче корене из будистичких учења која објашњавају важност одржавања околине и тела чистим.
Одржавање чистоће тела такође је врло важно. Деца у Јапану када улазе у школе, скидају своју обућу и одлажу је у ормане. На улазима у школе постоје кућне папуче које ученици носе док су у школи. Папуче се носе првенствено ради спречавања уношења прљавштине обућом у школу али и ради једнакости – сви ђаци носе исте папуче и исте униформе и сви су једнаки. Папуче су обавезне и у домовима Јапанаца. Кад уђете у јапанску кућу/стан, изујете се, а онда боси ступите на виши ниво где вас чекају папуче. Ово правило не важи у свакој кући, па зато ако домаћини припреме папуче, обујте их и у њима ходајте по стану, а ако не, ходајте у чарапама. Само, запамтите, у папучама не смете да улазите у тоалет (у тоалетима су спремне посебне, најчешће пластичне папуче), које скидате по изласку из тоалета.
Будући да се на кућне послове у земљама Европе и даље гледа с презиром, увођење чистоће у наставни план и даље је прилично тежак задатак, иако га је неколико школа већ применило.
Шта укључује чишћење у јапанским школама?
Јапанска школска деца бришу учионице, чисте ходнике, степеништа, врата и прозоре, па чак и купатила у средњим школама. У неким школама чишћење се обавља током паузе у настави, а у другим након обавезног дела наставе ученици остају у школи да чисте. Обично се остаје 20-30 минута дуже да би се све очистило.
Осим тога, међусобно послужују ручак који су припремили кувари, а после ручка перу судове и чисте. Они доносе оброк из кухиња у учионице где ручају заједно са својим наставницима, како би се створила једнакост и веће поверење између ђака и наставника.
Крпе за чишћење које ученици користе доносе редовно од куће. Када су крпе прљаве они их носе на прање кући и доносе их опет у школу да испуне своје обавезе.
Наставници помажу ученицима формирањем правилног распореда који додељује одређене задатке сваком ученику.
Старији ученици често добијају задатке које ће обављати са млађим ученицима, тако да они млађи могу имати узоре. Јапан се сврстава међу најчистије државе на свету, од малих ногу народ у Јапану се учи да чисти просторе у којима бораве. Свет су изненадиле слике са стадиона у Русији када су навијачи Јапана после утакмице коју су изгубили од Белгије са 3:2, очистили стадион и свлачионице. То није било први пут, на многим такмичењима у којима учествује Јапан, навијачи ове земље очисте трибине стадиона, дворана од смећа. Такође и спортисти из Јапана за собом оставе чисте свлачионице а неколико пута се десило да после одиграних утакмица очисте и свлачионице противника. Када је Јапан пре неколико година донирао Београду аутобусе, донатори су имали само један услов, да аутобуси буду чисти и уредни. Јапански амбасадор у Србији је неколико пута у току године обилазио аутобусе које су донирали да провери како се они одржавају.
Фотографије: ФБ група Географија Интересантно
Занимљив текст. Деца у Јапану сигурно и кући имају радне обавезе, тако да лакше прихватају овакве обавезе у школи. Код нас, прво би се побинили родитељи. Ми смо некада на великом одмору, када наша учитељица дежура, остајали по пар минута дуже како би покупили папириће по школском дворишту, и није нам пала круна са главе.