To je samo savet

14 decembra, 2016

Poštuj interval od dvadeset četiri sata ...
Kada je Gurđijev imao samo devet godina, njegov otac je umro. Njegov otac je bio siromašan. Na samrti, pozvao je Gurđijeva bliže i rekao mu:
starica-ruke
– Nemam ništa da ti ostavim u nasledstvo. Ja sam siromašan i moj otac, takođe, je bio siromašan, ali dao mi je jednu stvar, koja me je učinila najbogatijim čovekom na svijetu, iako sam spolja ostao siromašan. Tebi mogu predati isto to.
To je samo savet. Možda si suviše mlad i nećeš moći sada da ga slediš, ali zapamti ga. Kada budeš u stanju da deluješ u skladu sa ovim savetom, deluj. Savet je jednostavan. Ja ću ga ponoviti, a pošto umirem, slušaj pažljivo i ponavljaj za mnom, da bih umro zadovoljan što sam ti prenio poruku, koja se možda vekovima prenosila sa oca na sina.
Poruka je bila jednostavna. Otac je rekao:
– Ako te neko vređa, iritira, provocira, samo mu reci: “Shvatio sam tvoju poruku, ali sam obećao ocu da ću odgovoriti tek posle dvadeset četiri sata. Znam da si ljut, ja to razumem. Doći ću posle dvadeset četiri sata i odgovoriću ti.” I tako u svemu poštuj interval od dvadeset četiri sata.
Devetogodišnji dečak je ponovio to što mu je otac rekao, a otac je umro, ali u takvom trenutku predata poruku urezala se zauvek. Kada je ponovio poruku, otac je rekao:
– Dobro. Imaš moj blagoslov; sada mogu u miru da umrem.
Zatvorio je oči i umro. Gurđijev, iako je imao samo devet godina, počeo je da praktikuje savet. Ako bi ga neko vređao, on bi rekao:
– Doći ću posle dvadeset četiri sata da ti odgovorim, jer sam to obećao svom umirućem ocu. Sada ne mogu da ti odgovorim.
Ako bi ga možda neko tukao, on bi rekao:
– Sada možeš da me udariš; sada ne mogu da odgovorim. Posle dvadeset četiri sata doći ću da ti odgovorim, jer sam to obećao svom umirućem ocu.
Kasnije je govorio svojim učenicima:
– Ova jednostavna poruka potpuno me je transformisala. Čovek me udara, a ja ne mogu da reagujem u tom trenutku – nije mi ništa preostalo nego da posmatram. Ništa nisam mogao da uradim: Sad me taj čovek udara, a ja moram da budem samo posmatrač! Dvadeset četiri sata ništa da ne radim.
I posmatranje tog čoveka stvorilo je neku novu vrstu kristalizacije u meni. Posle dvadeset četiri sata sam mogao jasnije da vidim. U trenutku kada me je tukao bilo je nemoguće da jasno vidim. Oči su mi bile pune besa. Da sam odgovorio u tom trenutku, počeo bih da se borim sa tim čovekom, udario bih tog čoveka, i to bi bila nesvesna reakcija.
Ali nakon dvadeset četiri sata mogao sam da razmišljam o tome mirnije, tiše. Ili je on bio u pravu – ja sam uradio nešto loše i to mi je trebalo, zaslužio sam, da me tuku, vređaju – ili on nije bio apsolutno u pravu.
Ako je on bio u pravu, ništa mi nije preostajalo nego da pođem do njega i da mu se zahvalim. Ako apsolutno nije bio u pravu… tada nije imalo smisla boriti se sa čovekom koji je toliko glup i radi takve potpuno pogrešne stvari. To je besmisleno, to je samo gubljenje vremena. On ne zaslužuje nikakav odgovor. Posle dvadeset četiri sata sve dolazi na svoje mesto, i postaje jasno.
I sa tom jasnoćom i posmatranjem trenutka, Gurđijev se pretvorio u jedno od najvećih jedinstvenih bića ovog veka. I to je bila osnova celokupne kristalizacije njegovog bića.
Ti si uvek spolja. Jednostavno posmatraj.
Izvor: econet.ru
 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama