Deca koja sporije obrađuju informacije mogu biti vrlo bistra, ali njihovom mozgu treba više vremena da prihvati i upotrebi informaciju. To im može otežati ispunjavanje zadataka poput domaće zadaće.
Sporije obrađivanje informacija utiče na decu u društvenom i emocionalnom smislu.
U nastavku saznajte kako sporija obrada informacija utiče na svakodnevni život deteta i na koji način porodica i učitelji mogu pomoći.
Upoznajte Sofiju, učenicu trećeg razreda osnovne škole koja sporije obrađuje informacije. Spora obrada informacija utiče na svaki aspekt njenog života. Kako biste bolje razumeli neke od iznenađujućih načina na koji spora obrada informacija utiče na decu, pogledajte kako izgleda tipičan dan u Sofijinom životu.
- 7:00
„Sofija, šta želiš za doručak?” Sofija gleda mamu, ali ne zna odgovor. „Sofija, pahuljice ili palentu?” Osećajući pritisak, Sofija konačno odgovara: „Pahuljice.” Pahuljice su se već pretvorile u kašu kad je Sofija shvatila da je zapravo htela palentu. Mama je sad ljuta, jer će Sofija propustiti autobus.
Problem: Donošenje odluka
- 8:45
Sofija je uzbuđena zbog zadatka koji joj je poveren. Odneće listu pohađanja nastave u zbornicu, ali je usput zaboravila šta treba da uradi i zašto. Za razliku od neke dece, Sofija nema ADHD, ali sporo obrađuje informacije stoga ima manje vremena da ih uskladišti u radnu memoriju pre nego što se izgube.
Problem: Korišćenje radne memorije
- 10:00
Joj… Kontrolni iz matematike. Sofija poznaje postupak deljenja, ali joj treba više vremena da dođe do rezultata. Počinje da oseća grč u želucu nakon što je učiteljica obavestila decu da oni koji završe ranije mogu da čitaju knjigu. Sofija neće stići da ispuni ni prvi red.
Problem: Samopouzdanje, teskoba
- 12:00
Odmor traje samo 20 minuta, a Sofiji treba određeno vreme da odluči šta želi da radi tokom odmora. Pridružuje se deci koja razmenjuju sličice Pokemona, što je u njenoj školi zabranjeno. Nije primetila kako druga deca vešto kriju svoje sličice od dežurnih nastavnika. Sofija je uhvaćena sa sličicama i ona je jedina koja je upala u nevolju.
Problem: Primećivanje društvenih znakova
- 14:45
Kraj školskog dana jako je stresan. Sofija uvek poslednja prepiše domaće zadatke s table. Razred se ne može raspustiti dok svi ne završe s prepisivanjem. Pisanje joj uvek teško pada, ali joj je još teže kada joj drugari iz razreda dovikuju: „Požuri!”
Problem: Zapisivanje bilježaka, suočavanje s tjeskobom
- 16:15
Sofija voli košarku. Posebno je uspešna u pogađanju trojki. Ali trener brzo govori i ona ne stiže da razume šta se od nje traži. Njene saigračice ljuti to što Sofija stalno zaboravlja zadate vežbe. I osećaju nelagodu zbog dugačkih pauza koje Sofija pravi tokom razgovora.
Problem: Slediti uputstva i održavati razgovor
- 20:30
Rad na domaćem zadatku trebalo bi da traje oko pola sata, ali Sofija piše domaći već dva sata i još nije gotova. Kako bi se dobro naspavala, mora odmah da se spremi za spavanje. Mama nije sigurna šta činiti. Treba li pomoći detetu da napiše domaći ili da joj omogući dovoljno sna?
Problem: Ispunjavanje zadataka, slediti rutinu
- 22:00
Pranje zuba, oblačenje pidžame. Za svaki je korak potrebno vreme. Odlazak u krevet emotivni je deo dana. Sofija je ispričala mami da ne zna zašto je ona jedina upala u nevolju zbog sličica Pokemona kad su ih i druga deca razmenjivala. U razgovoru, pokušavajući da razume šta se dogodilo i mazeći se s mamom, oseća se malo bolje.
Problem: Povezivanje s drugima, izgradnja samopouzdanja
O SPOROJ OBRADI INFORMACIJA
Spora obrada informacija nema veze s detetovom inteligencijom. Njihovom mozgu jednostavno treba više da prihvati informaciju i odgovori na nju. Neka deca znaju odgovor na pitanje, ali jednostavno im treba više vremena da ga izgovore.
Kada deca sporo obrađuju informacije za svaku stvar im treba više vremena nego drugoj deci. To uključuje pisanje domaćeg, razgovor, pridržavanje rutine poput odluke o tome šta će jesti za doručak.
Spora obrada informacija može se javiti i s drugim poremećajima poput ADHD-a i disleksije. Deca sa sporijom obradom informacija često imaju problema s teskobom i niskim samopouzdanjem. Važno je dati im do znanja da postoje strategije uz pomoć kojih se mogu nositi s izazovima s kojima se susreću.
KAKO POMOĆI
Ne govorite deci poput Sofije da požure. Ako vršite snažan pritisak na decu sa sporom obradom informacija na kraju će im trebati još više vremena da obave zadatak.
Merite vreme. Ako dete zna koliko traje pranje zuba, to će mu pomoći da izgradi osećaj za vreme. Može pomoći porodici da organizuje rutinu poput spremanja za školu ili spavanja.
Ograničite vreme pisanja domaćeg i dopustite roditeljima da otpišu nedovršene zadatke.
Ograničite svaku smetnju koristeći se praznim listom papira kako biste pokrili sve osim zadatka koje dete rešava.
Omogućite dodatno vreme za izradu kontrolnog i druge zadatke.
Razgovarajte s decom o sporoj obradi informacija. Dajte im vremena da postave pitanje. Odvojte vreme kako biste ih saslušali kad vam govore o svojim osećajima i idejama o tome što bi im moglo pomoći.
Izvor: understood.org / skolskiportal.hr