Jednostavno ću ti reći direktno. Ja sam veliki podržavalac dojenja u javnosti. Prirodno je. Lepo je. Dojenje u javnosti ima 100% podršku moje žene, porodice i mene. Pročitao sam ovu izjavu koju je napisao Chikago Dad moram da napišem svoj odgovor na nju. Nije svim Čikago tatama toliko neprijatno i želim to da naglasim na internet das vi znaju.
Pre par godina posetio sam vašar zajedno sa svojom porodicom. Bio je jako vruć dan. Ali stvarno vreo dan na srednjem zapadu. Sunce je peklo na nas, nebo bez oblačka, a vašar je bio prilično dobro posećen. Nas dvoje smo bili sveže venčani i još uvek nismo postal roditelji. Sestra moje žene je u to vreme imala dete koje je još uvek sisalo.
Cela porodica je bila na okupu i dobro se zabavljala. Bilo je jako vruće ali svi su bili propisno obučeni prema vremenu (kratki rukavi, šorcevi itd) tako das mo se borili sa vrućinom sasvim fino. Jasno se sećam trenutka kada je moja žena završavala svoju flašicu sa vodom i zapitala grupu gde je to otišla njena sestra. Naomi je našla zgodno mesto da sedne par koraka dalje i dojila je svoje dete. Koristila je maramu (prekrivač), zbog “pristojnosti”, ali nikada neću zaboraviti njeno izmučeno i zajapureno lice. Bilo je iznad 32C a ona je bila na mukama. Znoj se slivao niz njeno lice. Kada je dete završilo sa podojem, kada ga je otkrila, ono je bilo svo mokro od glave do pete. A zašto? Kako bi potpunim strancima koje i ne poznaje bilo prijatno pod pretpostavkom da je ona uopšte mogla znati njihovo mišljenje? To je smešno. Nešto kasnije sa drugim detetom ona je citiram “shvatila koliko je to bilo glupo” i dojila je normalno bez pokrivanja.
Dok Kevin, autor posta koji me inspirisao na pisanje ovog teksta kaže: “Dojenje bi na javnom mestu trebalo da bude prihvaćeno BILO GDE BILO KADA UVEK” jako brzo se nadovezuje sa:
“Ako želite da dojite na javnom mestu POKRIJTE SE.
Neprijatno mi je da budem u blizini stranca koji otkriva svoje private delove tela naokolo. Siguran sam da nisam jedina osoba koja se ovako oseća. Postoje i dekice, marame takođe. Jednostavno je. Molim vas nemojte da stvarate neprijatnost svima u prodavnicama, prostorijama, školama ili gde god da ste. Potpuno je nepotrebno.”
Egoizam autora ovog teksta izbija na površinu. Zašto on smatra da je njegovo mišljenje bitno svim ženama u Čikagu? Zašto majke moraju da pate dok doje dete na otvorenom jer je nekome neprijatno? Zašto da se pretvore u znojavu masu kada bi oni kojima je neprijatno jednostavno mogli… da ne gledaju. Dojke nisu genitalije. One nisu “privatni delovi” ništa više nego što su to kolena. To su delovi tela. Da li je autoru teksta “Pokrijte se” neprijatno da vidi ženu u bikiniju? U njemu se prikazuje mnogo više. Ako jeste, zar mu to ne daje pravo da traži da se i one pokriju?
Dojenje bi trebalo da je u potpunosti socijalno prihvatljiv način hranjenja deteta u restoranu, pozorištu, muzeju, parku, crkvi ili na bilo kom drugom javnom mestu. Moja žena doji bez pokrivanja. Ja to podržavam jer je to nešto što odgovara mojoj ženi i mom detetu. To takođe znači i jedan predmet manje za nošenje naokolo u torbi za pelene i jedna stvar manje za zaboravljanje kada se izlazi iz restorana. Moj sin nikada ne bi koristio flašicu tako da je dojenje savršen izbor, a uz to razmišljanje o pokrivanju bi sve napravilo mnogo komplikovanijim nego što jeste.
Još jedan od agrumenata za prebacivanje marame i pokrivanje sam pročitao prošle nedelje na drugom blogu u komentaru. Pisalo je o tome kako su se svi okupili oko stola gde se igra i jede pa je ona napisala sledeće:
“Ono što jai ostali ne želimo da vidimo je ČIN dojenja. To je intimna stvar. Ne seksualna već intimna – veoma duboka konekcija između dva ljudska bića. Kao umetnica videla sam mnoge nage žene a i sama sam pozirala na času crtanja. Ako vidim dojku u javnosti ona neće razdrmati temeljemog sveta. Alo kada je moja prijateljica izložila sebe javno dojeći dete odjednom sam osetila da sam upala u nešto privatno i nisam mogla to da zaboravim. Poštujem je jer daje svom detetu najbolju hranu i zdrav start u životu das am ja bila na njenom mestu pomerila bi se na nekoliko minuta.”
Podoj je definitivno intimna stvar. To je čin privrženosti, povezanosti i bliskosti. Ali je takođe i hranjenje. Ono može da bude nežan, tih obrok ili jednostavno brzo užinanje. Čin dojenja, čak i kada se radi o momentu povezivanja, nije ništa neprihvatljiviji od prizora roditelja i deteta koji se drže za ruke, grle ili maze. Ovo su pojave između roditelja i deteta koje treba podsticati a ne kriti. Ne postoji opravdanje za isključivanje majki iz socijalnog života jer je podoj intimna stvar. To je obrok koji kao i svaki drugi može biti više ili manje intiman zavisi od situacije do situacije.
Nemojte me pogrešno shvatiti nema ničeg lošeg iu pokrivanju ako je to nešto što odgovara majci i detetu. Ako ženi odgovara da se pokrije onda je to to. Ali ako joj to ne odgovara zašto bi i majka i dete trpeli neudobnost jer bi neki stranac možda mogao da se nađe u situaciji da mu bude neprijatno? Otkud ona to može da zna? Treba lid a radi anketu pre podoja? Da pita sve prolaznike? Ne postoji ništa seksualno u detetu koje sisa. To je hranjenje.
Na stranu sve rasprave, zakon države Ilinois štiti pravo žene da doji nepokrivena kao i još 47 država. Tako da iako svako može da ima svoje mišljenje žena može da doji svuda gde joj je to zakonski omogućeno a niko nema pravo da traži od nje da to ne čini.
Izvinite što vam je neprijatno zbog načina kako se moje dete hrani. Činjenica stoji da način hranjenja mog deteta nije vaša stvar. Nisam pristalica dece (a ni odraslih kada već pričamo o tome) koja žvaću otvorenih usta. To ne znači da ću tražiti od potpunog stranca da pokrije dete preko glave zbog toga. Šta bi bilo kada bi svi radili šta im je volja i šta im odgovara? Ona doji nepokrivena a vi kolutajte očima.
Autor: JOEL GRATCYK (DADDY’S GROUNDED)
Izvor:.daddysgrounded.com