Терор звани 5,00

март 16, 2017

Терор звани 5,00: Дете на ивици нервног слома, а породица у распаду!

“Добила сам петицу, мама, али петицу без грешке!”, славодобитно је умарширала моја ћерка у кућу након школе. Извадила је тест из Природе и друштва и поносно показала.
– Браво, срце мамимо! – подржала сам њен успех, али сам одмах поставила и питање:
– Извини, зашто је толико важно што је без грешке? Петица је петица!
– Али мама, то је права, чиста петица – викнула је она.
Нисам хтела више да јој одговарам, нити расправљам са дететом да не би помислила да имам нешто против њене савршене петице. Нити ћу је наградити, јер је договор да су њене оцене њен успех, и да смо ми наше школе завршили. Забринула сам се што она тако мала већ и на ту петицу не гледа само као на оцену. По чему је та петица јача од оне која је укључила и неку грешку?! Чему тежња ка таквој врсти савршенства? У реду је да деца теже да буду све боља, али чему таква врста истицања? Шта ће дете које је добило четворку? Па и оно треба да буде задовољно због врло доброг успеха…
И док тако претресам по глави ове дечје категоризације, зове ме другарица која има гимназијалку. И њен проблем је велики, бар ја тако мислим.
– Све је било у реду у првом разреду, била је срећна и са успехом 4,80. Али ове године је ужас. Она није задовољна ниједном оценом мањом од петице. Стално је под тензијом да све стигне и научи, да буде међу најбољима. Тако је доживела стрес што је из историје добила четворку, јер то није добра оцена. Успех на полугодишту од 4,80 више није добар. Јер није 5,00. Тест из математике донео је нову стрепњу, зна да неће добити петицу иако је учила и припремала. Притисак је велики, она несрећна, а ми… ни ми више нисмо срећна породица. Више се не смејемо. Хтели бисмо да јој помогнемо, покушавамо да јој објаснимо да оцена мања од петице није смак света. За њу ипак јесте. Јер се други ученици ругају ономе ко добије слабу оцену и само причају о томе шта и као учити и како зарадити следећу петицу… И да, када се разболи, нико неће да јој бар слика мобилним шта су радили у школи, да јој помогне, нико нема времена да назове…- прича.
Слушам несрећну жену и не могу да верујем. Да ли је то оно што ме чека и са мојим дететом? Ако то тако, онда је то чиста пропаст. Шта би са оним да учимо за знање, а не за петице? Да ли заиста иза тих петица стоји знање или чисто бубање за савршену оцену?
Убрзо сам добила одговор.
Ћерка наше рођаке иде у седми разред. Када сам је онако необавезно питала како је школи, истог тренутка сам зажалила.
– Није било добро у школи. Била сам одлична, али само сам имала 4,7. Није 5,0!
Девојчица само што није заплакала. Била сам у шоку. И прекорно сам погледала ка њеној мајци, мислећи да она стимулише такву штреберску еуфорију у кући.
– Али знаш, ако нема све петице, тешко ће уписати Филолошку гимназију, а то баш жели!
И да, сетим се, оног лудила око пријемних, бодовних листа, сумнутих просека, хиљаде ђака са чувеним просеком 5,0. Ако немаш тај просек, у многим школама не можеш ни да покушаш… какав зачарани круг!
А нису сви за све и не могу сви да имају петице из свих предмета! А МОРАЈУ, они су ставили у своје мале главе да морају, јер систем је такав! И стварно, у пракси то тако и изгледа.
И ко онда може да воли школу? Све се свело на такмичење до петица, на дружење по петицама, на ругање онима испод петица…
А то ругање… некад има велику цену.
– Моје дете није могло да издржи притисак у гимназији. Толико се растројила да је рекла да она не вреди, да хоће да се убије… Сва срећа па је то рекла у агонији, уплашили смо се да ће то можда из очаја и покушати. А причам вам о детету које има просек 4,5. Па то је добра ученица! Али није могла у елитно друштво у свом одељењу – прича очајна мајка.
Ако мислите да су проблем само лоши ђаци у овој земљи, онда грешите! И више не знам после оваквих прича ко је то лош ђак, онај што има просек испод 4,5? Или онај што пада на поправни?
Само пре 25 година
У мојој гимназији су само два ђака имала све четири године просек 5,00. Једна од њих је сада лекарка, а друга професорка италијанског. Али и ми сви други, који нисмо имали 5,00, постали смо инжењери, професори, економисти, новинари… и дружимо се, чујемо. И никад се није догодило да неко неком не помогне око домаћег. То је била срамота!
И не верујем да иза свих силних петица стоји знање. Кад армија младих пише и даље “незнам, дали”, форму писма на папиру и не познају и без скраћеница не функционишу. А историју памте таман толико док не добију петицу. Следеће бубање брише претходно знање. Уз част изузецима!
Е, ту смо! Ђаци који имају 5,0 све године школовања су надарена деца, она којима то није велико оптерећење, они су будући темељ неке научне елите. Код њих је знање једнако петица! Чему притискати сву децу да буду таква? Да ли можемо децу да спасемо лажног елитизма званог “супер ђак – 5,0”. Шта недостаје ученику који има 4,5 или 3,5? И они су савршени, али за неки други посао. Уосталом, ево вам примера из моје породице.
Дечко је био несташан у средњој школи, падао на поправне, исправљао оцене. Уписао ванредно право, прешао у редовне студенте. Сада је успешан правник, веома успешан! Па увек има наде ако се јури знање, а не петице!
Псоле свега не остаје ми ништа друго него да питам: Децо, да ли се ви више уопште смејете у школи?
 
Извор:  Zena.blic.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


6 коментара на "Терор звани 5,00

  1. Jovanka каже:

    Bravo! Sve ste u pravu!

  2. BeBe каже:

    Nekad je bilo ocena od 1 do 5 pa nisu svi težili 5.0. Danas postoji 5 i 4. Da ili ne. Dobra i manje dobra ocena. I zato je sada bitno da li je 5 ili 5 bez greške. Kada bi bilo kao nekad svih ocena od 1 do 5, svi bi zaboravili na 5.0 i čiste petice, i bili bi srećni kao nekad i odličnim i vrlo dobrim uspehom.
    Autor teksta nije pomenuo zašto se sada na kraju dobijaju samo petice i četvorke. I šta se desilo sa profesorima koji tako ocenjuju?

    1. IQ каже:

      Sa nastavnicima se nije desilo nista. Ako niste primetili Ministarstvo prosvete vec duzi vremenski period zahteva da se ocenjuje stanje, a ne znanje ucenika. A stanje je uglavnom takvo da ukoliko ucenik nije markiran kao nesto najbolje sto nas je moglo zadesiti, nastupa kriza. Koja se naravno odmah povezuje sa losim performansama nastavnika. Posto se nastavnik ne tretira kao ziv i dinamicki sistem, sa sopstvenim integritetom i korpusom znanja. Elem, sto propisase to i dobise. Nastavnik je samo puki hardver. Na koji mnogi klikcu.

  3. Natasa каже:

    Zivim u Holandiji i moja deca svako leto odlaze u Srbiju za vreme rasputa. Pre par godina smo imali problem. `Mama pitali su me kakav sam djak i jel imam sve petice? Ja sam se zbunila….rekla sam im … ja sam dobar djak, pohadjam najvisi nivo koji ako zavrsim sticem uslov da upisem neki od zeljenih fakulteta, nasa skala za ocenjivanje je od 1-10 a moj prosek je 7,3. Oni su se mama zbunili, ali ja sad znam odgovor za sledecu godinu….kad me bude neko pitao kakav sam djak, ja cu reci `nemam sve petice` tako je najlakse.` Kasnije kad je saznala da 1/5 populacije ima `sve petice` rekla mi je…`mama nisam znala da u Srbiji postoji sindrom `sve petice`. Inace moja mladja cerka ima prosek 8,3 a prosek preko 8 u celoj skoli ima svega desetak djaka, ali niko preko 8,5. Primer: na nekom testu dete moze da osvoji 82 boda i to je 10, 81 bod je 9,9, 63 boda je 8,3, a 37 je 5,5. 36 bodova je 5,4 i to je neprolazna ocena. Pri tome na takvom testu 40% pitanja je primena, rezon i redeniranje, ili jesi ili nisi. Eto tako mi evropski roditelji, a i nasa deca zivimo bez `svih petica`. Tako da je to nase i stanje i znanje i imanje.

    1. Mama каже:

      Naravno da puno dece ima sve petice, jer su od svojih roditelja nauceni da mole nastavnike za ocene. Deca idu sve dotle da pricaju nastavnicima da ce ih roditelji kazniti, oduzeti im telefon, nece ici na more, a neki cak i placu…Tako dobijaju nezasluzene petice( cast izuzecima- naravno). I tako roditelji puni ponosa hvale se svojim odlikasima, nastavnici cute, a javna je tajna da ni 10% odlikasa nije zasluzilo taj uspeh. E, pa ,srecno nam bilo!!!

  4. Andja каже:

    Uciteljica u drugom razredu kaze: prosek ocena u nasem razredu na polugodistu 4,77, od toga 17 ucenika sa svim peticama, 5 sa po jednom cetvorkom, 4 vrlo dobra i jedan dobar. Ja to ispricam komsinici a ona mi kaze: kod moje cerke je jace odeljenje, ispricam drugoj komsinici, ona kaze: nisu ni blizu kao kod mog sina. Pricam o osnovnoj skoli. Pricam o istoj skoli. sada ovim vrlodobrim i dobrim djacima nije ni bitno, bitno da nemaju keca, a sta u pubertetu kad svi hoce da budu isti? Zasto takmicenje od prvog razreda. Zasto javno prozivanje : na kontrolnom je 5 dobio taj i taj…4 taj i taj…3 taj i taj….Zasto bodovi na kontrolnim zadacima.?Zasto ne kao kad smo mi isli u skolu. 5 zadataka dobijes 5, 4 tacna dobijes 4, itd. Zasto 22 boda trojka a 23 boda cetvorka? i naravno da su PP sluzbe zatrpane decom koja su ocajna. Ili prestanu da uce. 6 jedinica na polugodistu. Kaze mi jedna mama za njenog sina, sesti razred. nije problematicno dete, jednostavno je digao ruke, nece da uci. Ne moze da dobije savrsenu peticu,ali zato moze savrseni jedinicu.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама