Сви знамо да волим да вичем, признајем то јасно и гласно. То не значи да волим ту особину и да се нецу трудити да је променим. Мучи ме што знам да треба да поступам паметније.
Био сам наставник 12 година, водио сам бригу о деци која нису моја. Викање никада није било део моје тактике, али код куће ме је једноставно савладавало. Ово ме је навело на размисљање о саветима за учитеље које треба применити и у односима са сопственом децом. Сетио сам се једне нарочите методе. Окидачи који су ме наводили да подвикнем деци су типични – непослушност, њихове међусобне расправе, галама у кући итд. Када обратимо пажњу на разлоге који су ме наводили да подигнем глас, видимо да сам фокусиран на децу. Међутим, прави питање је где сам ту ја, шта радим и шта би требало да радим. Чињеница је да им нисам довољно близу. Обично сам заузет, телефонирам, радим нешто у кухињи, окупиран сам послом. Та врста дистанце би ме у учионици коштала пажње и послушности, ученици се не би обазирали на задатке и очекивања. Ако би се ученици понашали недолично, не бих им само довикивао да се смире са другог краја учионице. Пришао бих им, полозио им руку на раме, примакао се довољно да можемо мирно да разговарамо, умереним тоном, а да се одлично чујемо. Тако бисмо разјаснили евентуалне недоумице, регулисали понашање, постигли жељене резултате и сарађивали. Рекао бих им недвосмислено шта се од њих тражи и посаветовао бих их. Невероватно је да сам изгубио из вида ову једноставну методу у свакодневној комуникацији са својом децом. Почео сам да је практикујем у кући. Уместо да галамим из друге просторије – прићи ћу детету и мирно му саопштити шта имам. Уместо да изнова понављам исте захтеве у празно, допрећу до детета и указати му сталожено на грешке које прави. Ако дете не слуша, није довољно поновити захтев гласније. Напротив. Треба се приближити детету на све начине и мирно му саопштити ста желимо од њега. Треба му показати да смо уз њега и да имамо стрпљења.
И, за крај, зелим да кажем да ми је овај једноставни приступ помогао у 90% случајева и поспешио комуникацију са децом.
Приредила: Татјана Зотовић