Оцењивање владања није новост у српском образовном систему, али је последњих година добило нови значај и прецизније правне оквире. Закон о основама система образовања и васпитања полази од начела да школа није само место преноса знања, већ и установа која има васпитну улогу — да код ученика развија одговорно понашање, поштовање према другима и свест о обавезама. Оцена из владања управо је формални израз те улоге: она није казна, већ педагошка мера с превентивном сврхом.
Нови правилници донети су у фебруару 2024. године ради усклађивања с изменама Закона о основама система образовања и васпитања, који је усвојен крајем 2023. Кључна новина била је проширење броја разреда у којима оцена из владања улази у општи успех ученика.
Ко се оцењује, а ко не?
Владање се оцењује свим редовним ученицима од првог разреда основне до завршног разреда средње школе. Постоје, међутим, важни изузеци:
– Ванредни ученици — њихово владање се не оцењује ни у основној ни у средњој школи.
– Одрасли — владање одраслих полазника образовних програма такође се не оцењује.
– Ученицима на дужем кућном или болничком лечењу, као и онима који похађају наставу на даљину, владање се и даље оцењује.
Како изгледа оцењивање током године?
Основна школа
Ученици првог разреда добијају описну оцену из владања — и у току и на крају полугодишта. Описна оцена не носи број, већ реченицу или формулацију којом се карактерише понашање детета.
Од другог разреда надаље прелази се на бројчано оцењивање, али постоји једна специфичност:
– Од 2. до 5. разреда: владање се оцењује описно у току полугодишта, а бројчано на крају полугодишта, али та закључна оцена не улази у општи успех.
– Од 6. до 8. разреда: владање се оцењује описно у току полугодишта, а бројчано на крају полугодишта, и та оцена улази у општи успех ученика.
Владање мора бити оцењено најмање два пута у току сваког полугодишта.
Средња школа
У средњој школи оцењивање владања је једноставније и доследније: владање се оцењује бројчано, минимум два пута у току полугодишта, и закључна оцена увек улази у општи успех ученика.
Које су оцене и шта значе?
Скала оцена из владања иста је и за основну и за средњу школу:
| Оцена | Бројчана вредност |
|---|---|
| Примерно | 5 |
| Врло добро | 4 |
| Добро | 3 |
| Задовољавајуће | 2 |
| Незадовољавајуће | 1 |
Полазна претпоставка је да ученик који редовно похађа наставу и понаша се у складу с прописаним обавезама и одговорностима добија оцену примерно (5). Свако смањење оцене мора бити засновано на конкретним разлозима.
Шта утиче на оцену и како се смањује?
Правилник је прецизан по овом питању. На оцену из владања утичу:
Васпитно-дисциплинске мере — свака изречена мера повлачи снижавање оцене по утврђеном кључу:
- Укор одељењског старешине → врло добро (4)
- Укор одељењског већа → добро (3)
- Укор директора → задовољавајуће (2)
- Укор наставничког већа (са искључењем или без њега) → незадовољавајуће (1)
Неоправдани изостанци — ученик који неоправдано изостаје може добити смањену оцену из владања уколико, након што су родитељи обавештени и након појачаних васпитних мера, није дошло до побољшања. Правилник посебно прописује да јединицу (незадовољавајуће) добија ученик који је неоправдано изостао са више од 25 часова.
Удаљавање из наставе — ако је ученик више пута основано удаљен из непосредног образовно-васпитног рада, то се узима у обзир при закључивању оцене.
Важно је нагласити: на оцену из владања не утичу оцене из предмета. Лоше академско постигнуће не сме бити разлог за снижавање оцене из владања, и обрнуто.
Може ли се оцена побољшати?
Да. Оцена из владања није дефинитиван суд о ученику — она се може поправити. Уколико ученик покаже позитивне промене у понашању, прихвати одговорност за своје поступке и коригује понашање, одељењски старешина може предложити побољшање оцене. Ово је могуће најраније по истеку класификационог периода у коме је нижа оцена донета.
Ко доноси оцену?
Оцена из владања није ствар једног наставника. Закључну оцену из владања доноси одељењско веће, и то на образложени предлог одељењског старешине. Одељењски старешина је дужан да континуирано прати понашање ученика, прикупља податке од свих предметних наставника и припреми образложење за сваку оцену.
Одељењско веће је колективни орган — у њему седе сви наставници који предају у одељењу — и управо та колективност треба да гарантује објективност.
Право на приговор
Ученик, као и родитељ, има право да поднесе приговор на оцену из владања у року и на начин прописан Законом. Приговор се подноси директору школе, који је дужан да формира комисију и провери основаност.
Како оцена из владања улази у просек?
Ово је питање које је после промена из 2024. године многе збунило, јер су правила различита по разредима.
Када оцена из владања улази у општи успех, третира се као још један предмет — њена бројчана вредност улази у аритметичку средину заједно са свим осталим закључним оценама из предмета. Дакле, оцена примерно (5) помаже просек, док оцена задовољавајуће (2) може знатно да га обори.
Преглед по нивоима образовања:
| Разред | Тип оцене | Улази у просек? |
|---|---|---|
| 1. разред ОШ | Описна | Не |
| 2–5. разред ОШ | Описна у току / бројчана на крају | Не |
| 6–8. разред ОШ | Описна у току / бројчана на крају | Да |
| Сви разреди СШ | Бројчана | Да |
Практичан пример
Ученик осмог разреда има просек 4,60 из свих предмета на крају другог полугодишта, а оцену из владања задовољавајуће (2). Владање се рачуна као још један „предмет“ и улази у аритметичку средину — просек ће бити видно нижи од 4,60, што директно утиче на општи успех и на бодове за упис у средњу школу.
Шта се узима у обзир при оцењивању владања?
Правилници експлицитно наглашавају да се при оцењивању владања сагледава понашање ученика у целини. Одељењско веће узима у обзир:
– редовност похађања наставе и однос према изостанцима,
– понашање према наставницима, вршњацима и особљу школе,
– однос према школској имовини,
– извршавање обавеза прописаних Статутом и Кућним редом школе,
– ангажовање у ваннаставним активностима (може позитивно утицати),
– реакцију ученика на изречене васпитне мере и показане промене у понашању.
Разлике у односу на предметне оцене
Оцена из владања суштински се разликује од предметних оцена по неколико основа.
Предметне оцене мере знање и вештине стечене савладавањем наставног програма — оне су резултат провера, писмених задатака, усмених одговора. Владање мери понашање и однос према обавезама — нешто што није предмет наставе у класичном смислу, али јесте предмет васпитног деловања школе.
Код предметних оцена постоје прописане норме о минималном броју оцена (најмање четири пута у полугодишту, изузетно два пута ако је један час недељно), а закључна оцена у основи одражава достигнути ниво знања. Код владања нема појма „негативна оцена“ која блокира прелазак у виши разред на исти начин — ученик с незадовољавајућим владањем може бити упућен на разредни испит, али владање само по себи не чини ученика непролазним из године у годину (мада може бити основ за покретање дисциплинског поступка и искључење из школе у најтежим случајевима).
Закључак: васпитање као део образовног рачуна
Укључивање оцене из владања у општи успех није само техничка промена у начину рачунања просека. Реч је о промени филозофије: порука је да школа вреднује не само оно што ученик зна, већ и то како се понаша. Оцена из владања сада има мерљиве последице — утиче на општи успех, а тиме и на бодове за упис у средњу школу или на даље школовање.
Пракса, пак, често показује да се на крају године некако сви поправе, те да просек владања у одељењу буде знатно виши него што је то било током године. Самим тим се поставља питање да ли оцена из владања има свој смисао који је законодавац предвидео или је остало, поново, мртво слово на папиру.