Да ли ваше дете има боље развијену леву или десну страну мозга? Деца с развијенијом левом хемисфером имају боље аналитичке способности, док су деца с развијенијом десном страном креативнија, како кажу стара истраживања. Али, последњих година дошло се до нових сазнања према којима значајна разлика између степена развијености леве и десне хемисфере може имати штетан утицај на развој детета. Како би се то избегло, психолози сада саветују да деца „вежбају мождану равнотежу“.
Теорија десна хемисфера – лева хемисфера
Roger Wolcott Sperry, Нобелов лауреат, развио је теорију о левој и десној хемисфери мозга, док је проучавао понашање пацијената оболелих од епилепсије. Приметио је у том процесу колико се лева и десна страна мозга заправо разликују. Његова теорија се међу психолозима проширила, дошавши тако и до психолога у школама који су сада почели да се труде да пронађу начин да оснаже леву, односно десну страну мозга својих ђака (за ово им је наравно требало много времена и помног посматрања ученика и њиховог појединачног понашања). Захваљујући овим истраживањима, психолози сада препоручују приступ који је више холистички, радије него да се ђацима задају задаци у којима доминира логика у односу на креативност, или обрнуто.
„Мождана равнотежа“
За правилно функционисње мозга, важно је да лева и десна хемисфера „сарађују“. Када хемисфере функционишу уравнотежено, то подстиче увећање интелектуалних способности детета и позитивно утиче на имуни и дигестивни систем.
Зато психолози подстичу родитеље да посматрају своје дете и покушају да открију колики је тај дисбаланс и у корист које хемисфере. На пример, деца која имају слабију леву хемисферу, имаће проблем с писањем и учењем језика, док се код оних са нешто слабијом десном страном може јавити неспретност, необично држање и мање развијене моторне вештине.
Како постићи равнотежу
Постоји неколико сасвим конкретних начина да помогнете детету да оствари што бољу равнотежу леве и десне хемисфере. Радећи ове једноставне вежбе, можете се чак и добро забавити!
- Прелажење преко средње линије тела. Играјте игру с дететом у којој оно буквално мора „пређе преко средине свог тела“. Добар пример би био марширање у месту, где приликом сваког подизања леве ноге, мора десном руком да удари лево колено, а приликом подизања десне ноге, левом руком да удари десно колено. Дакле, пребацивање руке с леве на десну страну тела, и обрнуто. Да буде забавније, пустите и неку музику!
- Станица маште. Подстакните дете да се пребаци у свет маште. Нека измишља своје игре у том свету, нека импровизује и прича приче другачије и на свој начин. Нека те приче укључују и играчке којима се дете игра свакодневно. Конкретно ова вежба помоћи ће бољем раду десне хемисфере.
- „Склекови“ оловком. Знате како кад вам се неки предмет толико приближи, почнете да га видите дупло? Е па, узмите оловку и држите испред носа вашег детета, али довољно далеко да је не види дупло, али и довољно близу да баш мора да се фокусира на њу. Полако приближавајте оловку детету, а оно нека вам каже кад почне да је види дупло. Онда се зауставите и замолите га да се концентрише на оловку и покуша да види само једну. Када успе, приближите оловку још више, док поново не види двепа онда, полако, померите оловку уназад. Овај процес поновите три пута. Вежба ће ојачати очне мишиће и мозак.
- Жонглирање. Ово је сјајна активност за постизање равнотеже. Зато што захтева истовремено добре моторне вештине и фокус на објекте који се померају и прелазе с једне на другу страну тела. Осим тога, забавно је и дете ће сигурно уживати.
- Речитост. Нека ваше дете изговори што је могуће више речи које почињу на одређено слово које сте му задали, у времену од 60 секунди. Пратите број изговорених речи и гледајте како он расте сваки следећи пут када вежбате. Ако је ваше дете иначе такмичарски настројено, обожаваће ову активност јер му омогућава да се такмичи са собом.
- Јога. Идите на час јоге са својим дететом. Јога се посебно фокусира на различите начине дисања и помаже доток кисеоника у мозак, што ће, опет, генерално побољшати мождане функције детета. Моћи ће боље да се концентрише и јасније да размишља. Осим тога, деца воле заједничке активности с родитељима и ово би могао бити начин да се још више зближите.
- „Шта би било кад би било“ игра. Ово је супер игра док се возите колима. Шта би било кад бисмо се преселили на Месец? Шта када бисмо могли да летимо? Шта би било да је Бетмен стваран? Постављајте детету оваква питања и заједно смишљајте одговоре. Ово ће навести децу да размишљају изван устаљених оквира и да истраже своју креативност, док истовремено користе своје језичке вештине и јачају леву страну мозга. Можете постављати и нека практичнија питања. Шта би било да се ја повредим? Шта ако те неко нападне? Разговарајте о могућим решењима за овакве ситуације.
- Физичка активност. Изађите напоље. Гађајте тројке. Играјте фудбал, жмурке, шуге. Ускочите у превоз и провозајте се делом града у којем нисте били или у који не идете често. Вежба сама по себи је одлична за мождане функције, а ако у парку упознате и нове другаре – ето прилике да се развију и комуникационе вештине.
- Уметност. Охрабрите дете да покаже своју уметничку страну. Можете једноставно купити велико платно и бојице или, ако дете тожели, уписати га на курс сликања, вајарства, цртања.
- Опуштање. Стрес је један од највећих непријатеља дечјег развоја. И деца и одрасли, ако су много изложени стресу, лако могу доћи до тачке када им је тешко да се концентришу и ураде чак и најпростије задатке или процесирају једноставне информације. Пронађите заједно неку активност која вас опушта и трудите се да је упражњавате што чешће.
Да не буде забуне, одређени ниво дисбаланса постоји код сваког детета. Код неке деце више доминира лева, код друге десна страна мозга и то је сасвим нормално. Али, ове вежбе ће помоћи да се постигне одређена равнотежа, чиме ваше дете свакако неће изгубити оно посебно што је имало захваљујући томе што је једна страна боље развијена. Само ћете му помоћи да развије и другу. А уз то, приметићете и да му се побољшала концентрација, да је расположење много конзистентније, моторне вештине боље и, коначно, да је здравије и веселије.
Извор: Education
Приредила: А.Ц.
Фото: pro-mens.com
Divno. Sve je ovo divno. Od kako se dete rodi, radimo na njegovoj inteligenciji. Upisujemo ih u razne školice od treće godine njihovog života, deca već tada imaju pun nedeljni raspored, kao biznismeni. Uče jezike, balet, muziku, sport, tapšemo im na svako „mamo, tato, s’g je oskudacija.“.. A da ih učimo zajedništvu, prijateljstvu, prostodušnosti, davanju, odgovornosti za zajednicu, privrženosti….To ništa ! To smo potpuno prevideli. Surova su vremena, pa u skladu s tim vaspitavamo i decu – da budu inteligentna i neemotivna.