Svake godine u aprilu i maju budući prvaci prolaze lekarske preglede. I svake godine čitamo na informativnim sajtovima i slušamo u jutarnjim programima o tome koliko su deca u problemu. Slabije govore, motorički su sve lošija, kičme su im krive, stopala ravna. A kad upis prođe, svi na to zaborave. Nema sistemskog rešenja, nema podrške deci, nema istinskih pokušaja da se nešto promeni.
“U periodu upisa u školu zaista se više priča o posturalnim problemima zato što je pažnja roditelja, ali i pedijatara više usmerena na sistematske preglede. Posturalni problemi jesu u porastu, a glavni razlog za to je nedovoljna fizička aktivnost. Deca su motorički sve lošija i nesposobnija. Toga postajemo svesni kada dete ciljano odvedemo kod fizijatra na sistematski pregled.” kaže za naš portal Jelena Gambiroža, viši strukovni fizioterapeut s višegodišnjim iskustvom u radu s decom koja imaju različite vrste deformiteta i osnivač Scolio team-a.
Ona ističe da se kod nas, nažalost, više radi na lečenju nego na prevenciji.
“Potrebna je jaka volja i podrška sistema da bi se krucijalne stvari promenile. Ovako, oslonjeni smo na pojedince i samostalno istraživanje kada do problema dođe.” – kaže naša sagovornica koja je, uočivši da je problem držanja kod dece u ozbiljnom porastu, pre deset godina počela da se bavi ispravljanjem deformiteta svetski priznatom Schroth metodom.
Jelena dodaje i da u svetu postoje novi trendovi praćenja razvoja dece. Organizuju se preventivni skrininzi, gde timovi stručnjaka ulaze u škole i vrše preglede kao i dodatna merenja sa ciljem praćenja i smanjenja mogućnosti razvoja ozbiljnijih deformiteta u pubertetu.
“S prvim naznakama ili početnim znakovima razvoja deformiteta šalje se signal roditeljima. Organizuju se edukacije i posebni seminari za lekare i fizioterapeute, koje imaju za cilj da pruže dodatne informacije i znanje o biomehaničkim procesima koji se dešavaju prilikom formiranja deformiteta. Podsetiću da je skolioza trodimenzionalni deformitet gde nema samo bočnog krivljenja već i uvrtanja kičmenog stuba. Ona predstavlja proces koji ima svoj tok i ne zna se pravac u kom može da krene. Uz malo truda i dobre volje, slične stvari bi mogle da zažive i kod nas.” – objašnjava Jelena Gambiroža, koja je i osnivač ordinacije Scolio team, gde svakodnevno pomažu deci i odraslima sa deformitetima kičmenog stuba.
Kako kaže, potreban nam je rad na stalnom usavršavanju znanja stručnjaka koji se bave decom, praćenje savremenog pristupa u rešavanju ovog problema, ali i širenje svesti roditelja o važnosti pravilnog držanja i problemima koji mogu da nastanu kao posledica lošeg držanja.
Roditelje moramo upozoriti na kritične periode
Upoznavanje roditelja sa pojmom lošeg držanja i prirodom razvoja deformiteta je, kaže Jelena, ono na čemu moramo intenzivno raditi. A najkritičniji je period intenzivnog rasta.
“Period intenzivnog rasta i razvoja je vreme godinu dana pre i godinu dana nakon prvog ciklusa kod devojčica, odnosno kod dečaka nakon mutiranja. Tada se promene u telu deteta dešavaju velikom brzinom i česta je rečenica roditelja: ‘Ovo se samo pojavilo preko noći!’“
Takođe, roditelje treba upoznati sa kritičnim tačkama na koje treba obratiti pažnju kada je držanje deteta u pitanju. Hiperelastična tj. gipka deca imaju veću šansu za razvoj deformiteta.
Ni deca koja redovno treniraju nisu “zaštićena”
“Treba razumeti da sport ne rešava problem nastalog deformiteta kičmenog stuba. Bavljenje bilo kojim sportom je poželjno, sport u celosti jača mišiće i duh, podstiče decu na pokret i zdrave navike. Međutim, ukoliko je došlo do formiranja deformiteta kičmenog stuba potrebna je dodatna doza ozbiljnosti, ciljani program vežbi i rada koji je koncipiran na osnovu individualnog pristupa i klasifikacije deformiteta kod deteta.” – ističe Gambiroža.
Metod koji ona koristi već više godina svoju efikasnost u ispravljanju deformiteta dokazao je širom sveta.
“Schroth metod je vrlo rasprostranjen. Usko je specijalizovan za korekciju deformiteta kičmenog stuba. Nastao je davne 1921. godine u Nemačkoj, a stvorila ga je Katarine Schroth koja je i sama imala skoliozu. Metod je podržan od strane nemačkog sistema zdravstvenog osiguranja što govori o njegovoj ozbiljnosti. Suština schroth-a je da telo gleda kao celinu a deformitet posmatra kroz sve tri prostorne ravni i kao takav ga tretira. Bitan akcenat je na postizanju što bolje korekcije tela, a zatim i aktivaciji muskulature. Od izuzetnog značaja je korekcija karlice koja predstavlja osnov dobre posture. Donja granica za vežbanje po Schroth metodi je 9 godina, gornje nema i koristi se kod odraslih u skladu s njihovim mogućnostima.” – objašnjava naša sagovornica.
Ona dodaje da su rana detekcija i stručan pristup ključ u rešavanju ovakvih problema. Ukoliko mu se tako ne pristupi, imaćemo uznapredovali deformitet gde je operativni zahvat jedino rešenje.
“Podsetiću još jednom da su nam deca sve „trapavija“, ne poznaju pojam kolut napred ili nazad, ne mogu lako da prstićima stopala uhvate kliker i podignu ga, imaju poteškoća sa hodom na prstima i najjednostavnijim komandama, kao što su: ispruži desnu ruku ili levu nogu. Sve više je dece i sa viškom kilograma i tegobama koje to nosi sa sobom. O ovim problemima treba svi zajedno da razmišljamo i udruženo krenemo u njihovo rešavanje. U suprotnom, bojim se da ćemo imati generacije koje će posledice ovoga o čemu smo govorili osećati u svim segmentima života. U svom fizičkom, psihičkom i emotivnom razvoju.” – upozorava Gambiroža.