Pozna jesen u mojoj ulici i moja osećanja
Lepo je kada u tvoju ulicu stigne zlatna jesen, kada te ujutro budi šum jesenjeg lišća i tiho udaranje kiše po prozoru. Lepo je kada oko sebe vidiš prelepe jesenje boje i kada u vazduhu osetiš miris zrelog voća i tek spremljene zimnice. Sve je u mojoj ulici lepo, dok u nju ne stigne pozna jesen.
U pozno jesenje jutro moja ulica se potpuno promeni. Postane siva, sumorna i dosadna jer jesen iz nje otera veselo sunce, toplotu i osmehe leta, a dovede tamne kišne oblake, vetar i maglu, svoje verne prijatelje koji mi samo kvare dane. Zbog njih ne mogu da se igram napolju, da slobodno šetam i upijam mirise rane jeseni pomešane sa mirisama tek okončanog leta. Oblaci obično prekriju celo nebo i nadviju se preteći iznad mene, kao da su gospodari celog svemira, ali ih se ne bojim jer znam da iz njih pada samo hladna i neprijatna jesenja kiša i ništa više. Ne volim tu kišu. Dosadna je. Njene krupne kapi znaju satima da udaraju u prozore i crepove kuća. Često napune oluke, tako da iz njih izviru potoci vode koji se slivaju se niz moju ulicu. Zbog te kiše i vode iz oluka moja ulica nije više lepa. Mokra je, blatnjava i puna barica, a u vazduhu se oseća miris vlage pomešan sa mirisom trulog lišća. U poznu jesen ni drveće u mojoj ulici ne izgleda lepo. Vetar sa njega obično skine bakarnu odeću i golim granama ne preostaje ništa drugo nego da tužno gledaju svoje lišće rasuto po vlažnoj zemlji. Nisu samo grane drveća tužne. Tužna je trava jer je trulo lišće sprečava da diše. Tužno je nebo jer ga teški oblaci pritiskaju, a munje nemilosrdno paraju. I vrapci su tužni. Skriveni ispod mokrih krovova, ćute i drhte na hladnom jutarnjem vazduhu. Umesto njihove vesele pesme čuje se grmljavina i neprijatni zvuci vetra. U tom obilju tuge jedino je vetar srećan. Igra se sa golim granama, savija ih i lomi, a opalo lišće raznosi svuda okolo.
Kada pozna jesen stigne u moju ulicu, ona rastuži sve što u njoj zatekne. Tužno je nebo, tužni su vrapci, tužni su trava, drveće i cveće. I ja sam tužan. Ne volim ni poznu jesen, ni njene prijatelje i sa nestrpljenjem očekujem zimu. Kada padne prvi sneg moja ulica će dobiti beli prekrivač, a njeno drveće novu odeću. Sve će biti belo i čisto i ona će ponovo biti lepa i vesela.
Jesen
Dugo i toplo leto je iza nas, a smenila ga je šarenolika jesen. Jesen je moj grad okitila lepim i vatrenim bojama. Zlatno lišće prekriva stazu u parku i susti pod nogama.
Moji drugari i ja volimo u jesen da trazimo po parku plodove kestena. Od njega pravimo figurice životinja koje nas podćecaju na to da život u običnoj šumi još nije sasvim utihnuo. Sunce još uvek caruje uzvišenim plavim nebom. Vojska sunčevih zraka još uvek se bori i pobjeđuje oblake i kišu i svojim zracima osvetljava grad. Ljudi su napeti i užurbani. Spremaju se za predstojeću zimu. Ali zato su trpeze pune ukusnih plodova koje jesen daruje. Vazduhom odzvanja zvuk sekire koja nemilosrdno ratuje sa drvima.
Kiše jesenje još uvek zaobilaze nas grad i zato uzivamo u jeseni i njegovim zlatnim čarima.