U funkciji učenja pomoću igre mogu se koristiti razni oblici rada. To mogu biti; igre slovima i rečima, jezičko-literarne igre, rebusi, ispunjalke i ukrštene reči. Svi ti, i drugi oblici, imaju podsticajnu ulogu i pojačavaju stepen zanimljivosti, doprinose radnoj atmosferi, stvaraju atmosferu prijatnosti i opuštenosti. Učenje učenika kroz oblike igre pojačava njihovu samostalnost, radoznalost duha, razvija sposobnosti mišljenja, uočavanja, logičkog zaključivanja i niz drugih mentalnih operacija. „Dete, pri tom, nije pasivan primalac informacija. Proces usvajanja jezika kod dece najbolje se može opisati kao proces ponovnog stvaranja. Naime, dete je vrlo aktivno pri usvajanju jezika; ono se bori za svoje potrebe, želje, namere, interesovanja, tumačenja i za svoju samostalnost. I u interakciji vaspitač – vaspitanik dete je vrlo aktivan član. No, ipak, njemu je neophodna pomoć vaspitača (često u smislu onoga što pruža detetu od kulture) da bi se osposobilo da istražuje, da razume i da se prilagodi svim zahtevima i ograničenjima spoljašnjeg sveta.“1
Igre slovima i rečima
1. Premetaljke
Koliko se reči može dobiti premetanjem slova u reči „grad“? Učenici premeću slova i pronalaze nove reči. Od date reči možemo, na primer, dobiti reči: rad, dar, gard itd. Od reči „jedan“ premetanjem slova možemo dobiti reči: dan, Dejan, daje, jedna, nad, je, da, ja, Neda, jad itd.
2. Čitanje palindroma
Palindromi su reči koje čitamo odostrag a pri tom imaju isto ili neko drugo značenje. Isto značenje imaju reči potop, ratar, Ana, Anina itd. Reči koje u toku čitanja odostrag dobijaju novo značenje su sir, put, dar, od, san, sok itd.
3. Čitanje rečenice kao palindroma
Odostrag se mogu čitati samo reči i rečenice koje imaju neko značenje, a ako nemaju značenja, ne treba ih čitati. Rečenice koje se mogu čitati odostrag: Ana voli Milovana, Maja sa Nedom ode na Sajam, idu ljudi, itd.
4. Sastavljanje reči od zadatih slova
Na tabli se napišu razna slova bez ikakvog reda. a učenici kombinovanjem slova sastavljaju reč koja nešto znači. Sastavite, na primer, reči od sledećih slova: A, G, D, R. ili, sastavite što više reči kombinovanjem slova od reči LOKOMOTIVA.
5. Sastavljanje rečenice od datih reči
Učenicima se daju reči, a oni od njih sastavljaju rečenicu, prvo na slovarici, a potom tu rečenicu zapisuju. Sastavite, na primer, rečenicu od sledećih reči: JEDNU, UČENIK, LEPU, ČITA, KNJIGU.
SRPSKI JEZIK
6. Ulančavanje
a) Ulančavanje slova – slovo na slovo
Odredi se nekoliko igrača. Prvi igrač izgovori jedno slovo, a onda svaki sledeći igrač dodaje po jedno slovo dok se ne dobije reč koja nešto znači. Na primer, prvi igrač kaže K, drugi dodaje O, treći M, četvrti A, peti D, šesti I, sedmi N i osmi A. Znači, dobili smo reč KOMADINA, ali to je mogla biti i reč KOMADIĆ ili KOMADIĆAK. Iz igre se isključuju oni učenici koji dodaju slovo, a na pitanje igrača ne znaju koja je to reč.
b) Ulančavanje reči – reč po reč, rečenica
Umesto slova ulančavaju se reči i stvara se rečenica koja nešto znači. Ta rečenica nekada može biti veoma duga. Iz igre se isključuju učenici koji ne mogu da se sete odgovarajuće reči da bi se stvorila rečenica.
Druga varijanta ove igre ogleda se u tome što se učenici dogovore da pronalaze reči po azbučnom redu. Prvo, jedan učenik pronađe reč koja počinje na A, drugi učenik traži reč na B, treći na V itd. Iz igre ispada učenik koji ne može da pronađe odgovarajuću reč na određeno slovo. Pobeđuje onaj učenik koji do kraja ostane u igri.
Treća varijanta ove igre odnosi se na ulančavanje reči istog korena (paronimi). Ista reč se ne sme ponavljati. Na primer, pronađite sve reči koje počinju na RAD. Učenici pronalaze: radnik, radnica, radionica, radilište itd.
Četvrta varijanta ulančavanja je traganje za rečima koje se završavaju na određenu grupu slova. Na primer, pronađite reči koje se završavaju pa LAV.
LAV
bandog – lav. p – lav, sp – lav, golog – lav
7. Rebusi
Rebus je veoma funkcionalna jezička igra koja, pre svega, podstiče kod učenika sposobnost za logičko razmišljanje i kombinatoriku. Ova igra podstiče učenika da misli kako da reši određenu zagonetku, kako da je odgonetne. To je neka vrsta mozgalice koja traži od učenika upornost, strpljenje i razvijen smisao za odgonetanje. Rebus je zabavno-poučna igra, izvanredna za razvijanje intelektualne radoznalosti, kreativnosti, ne gubeći nikada karakter igre.
Da bismo otkrili logički postupak rešavanja rebusa, moramo znati logički postupak njegovog pravljenja. Učenike možemo upoznati s osnovnim principima pravljenja rebusa a onda s postupkom njegovog rešavanja. Postoje razni tipovi rebusa, a svaki od njih ima svoju logiku pravljenja i rešavanja. Rešavanje rebusa za učenike mora biti radost i zadovoljstvo. Kada učenik reši rebus, pogotovu ako je teži, on se pobednički oseća i ne krije svoje ushićenje. Rešavanje rebusa je samostalni čin, što znači da ova jezička igra podstiče razvoj samostalnosti kod učenika.
Postoje tri osnovne vrste rebusa:
1) slovni,
2) slikovni i
3) slovno-slikovni rebusi.
Učenicima prvog razreda ponajviše odgovaraju slovni rebusi, mada oni dosta dobro rešavaju i slovno-slikovne rebuse. Postoje sledeći slovni rebusi:
1) rebus slovne kombinacije;
2) rebus slovo u slovo;
3) rebus-razlomak;
4) rebus slovo o slovo i
5) složeni slovni rebusi.
SRPSKI JEZIK
8. Ukrštene reči
9. Ispunjalke
10. Dopunjalke
11. Brzalice
Veoma su pogodne za vežbe artikulacije, jer svaki glas i svaka reč mora biti veoma precizno i tačno izgovorena. Brzalice mogu biti veoma funkcionalne za fleksibilno čitanje, na primer, Zašto vi, koji ste ti, meni koji sam vi kažete ti, kada ja koji sam vi, vama koji ste ti, kažem vi?
12. Zamisli i odgovori duhovito
Ova igra može biti usmena i pismena. Postavi se zadatak a učenicima se kaže da zamisle to o čemu se govori u zadatku i da odgovore duhovito, na primer, Šta bi bilo kada bi olovke progovorile? Šta bi bilo kada bi klupe prohodale? itd.
13. Izmišljanje novih reči
Učenicima kažemo jednu reč, a oni izmišljaju duhovito novo ime za taj pojam, ali ime koje je logički vezano za neku osobinu tog pojma, na primer, kliker – Skočko Kotrljanović srce – Zaljubljenko Boletić smeh – Smeško Nacereković potok – Potrčko Šaputović guma za žvakanje – Razlizanka Ispreživačić
14. Lavirinti
15. Rime
Učenicima se da jedna reč, a oni kroz igru traže sve reči koje se glasovno podudaraju sa njom, na primer,
glava – glava, glava – slava, glava – prava, glava – trava
16. Igre asocijacija
17. Onomatopejske igre (igre oponašanja zvukova)
18. Reči umanjenog značenja (deminutivi)
19. Reči uvećanog značenja (augmentativi)
20. Reči sličnog značenja (sinonimi)
21. Jezikolomi (Čiča srče čaj iz čaše)
22. Igre značenjima (semantičke igre) – stvaranje reči pomoću prefiksa i sufiksa
23. Reči suprotnog značenja (antonimi)
24. Poremećen red reči u rečenici (rečenice koje su doživele zemljotres)
25. Zagonetke
26. Pitalice