Када дете изговори: „Ти си најгора мама на свету“ или „Мрзим те!“ то уме да се уреже дубоко и баш да заболи. Инстинктивна реакција већине родитеља је да почну да се бране, да враћају или једноставно прекину конверзацију. Али, као родитељи, имамо задатак да да мислимо и о ономе што се крије иза саме реакције и да се на то усмеримо.
Прво и најважније, кључно је да разумете да овакве реакције углавном долазе као последица бола и фрустрације и ретко су објективна слика тога какав сте ви заправо родитељ. Деца, чак и она мало већа, још уче да се изборе са емоцијама и недостаје им вештина да их покажу на конструктиван начин.
Препознајте бол и фрустрацију
Кад чујете своје дете да изговара „Ти си најгора мама икад“, можете бити сигурни да се дете уопште не осећа лепо нити срећно. Али је вероватно да има утисак да га не разумете, не чујете или је једноставно преплављено емоцијама. Први корак је да и након ових речи останете смирени. Да дубоко удахнете и подсетите себе да викањем, претњама или враћањем повреда нисте урадили баш ништа да решите проблем.
То што ваше дете осећа слободу да с вама покаже емоције је добра ствар, све док граница постоји. „Мрзим те“ није увреда нити непоштовање. То је одраз бола и тиме вам дете показује да сте ви особа од које очекује помоћ да се реши тих великих осећања. Ако ту прилику искористите правите сјајне темеље за свој будући однос с дететом.
Квалитетна комуникација је најважније
Јако је важно да на ове речи не окренете детету леђа и резигнирамо одете. Можете рећи: „Видим да си сад узнемирен. Можеш ли да ми помогнеш да схватим о чему се ради?” НА овај начин показујете да сте вољни да саслушате и прихватите осећања свог детета без осуде начина на који их оно испољава.
У неким ситуацијама, дете неће бити спремно да одмах прича о ономе што га мучи. Тада је важно да им ставите до знања да сте ту кад буду пожелели да с вама поделе шта их то мучи.
Уместо увређеног родитеља, будите свом детету вођа
Родитељска улога много је шира и значајнија од тога да своју децу научимо да контролишу своје понашање. Наш посао је, пре свега, да их научимо да управљају осећањима. А смирен приступ и искрено интересовање за оно што их мучи, смириће једнако петогодишњака, као и тридесетпетогодишњака, много пре него љутња, претње и окретање леђа.
Будите смирени и слободни да кажете како се осећате
Све претходно написано не значи да ви немате право да будете повређени кад вам дете каже да вас мрзи. Чак и ако сте свесни да то долази из бола и фрустрације. Зато, можете рећи нешто попут: „Заболи ме кад ми кажеш да сам најгора мама на свету, али схватам зашто тако мислиш у овом тренутку.”
Ако осећате да сте на ивици и губите стрпљење, сасвим је ок да и то кажете: „Део мене би сад хтео да викне и врати ти за то што си ми рекао, али знам да нам то неће помоћи. ЗАто ми је лакше да сад изађем.“
Прилика за учење
Овакви сукоби су, кад олуја прође, сјајна прилика за учење. Родитељи су склони да одахну кад се све заврши и да се више не враћају на ту тему и то је погрешно. Кад се помирите, можете питати дете: „Шта мислиш да сам ја могла да урадим другачије да избегнемо конфликт? А ти?“ На тај начин подстичете дете да размишља у смеру решавања проблема.
Ма колико да је тешко чути дете да вам каже тако тешке ствари, гледајте на то с позитивне стране – ви сте његова сигурна лука. И то је ваша супер-моћ коју можете протраћити, али је можете и искористити да са својим дететом изградите однос базиран на поверењу и здравој комуникацији.