Kada dete izgovori: „Ti si najgora mama na svetu“ ili „Mrzim te!“ to ume da se ureže duboko i baš da zaboli. Instinktivna reakcija većine roditelja je da počnu da se brane, da vraćaju ili jednostavno prekinu konverzaciju. Ali, kao roditelji, imamo zadatak da da mislimo i o onome što se krije iza same reakcije i da se na to usmerimo.
Prvo i najvažnije, ključno je da razumete da ovakve reakcije uglavnom dolaze kao posledica bola i frustracije i retko su objektivna slika toga kakav ste vi zapravo roditelj. Deca, čak i ona malo veća, još uče da se izbore sa emocijama i nedostaje im veština da ih pokažu na konstruktivan način.
Prepoznajte bol i frustraciju
Kad čujete svoje dete da izgovara „Ti si najgora mama ikad“, možete biti sigurni da se dete uopšte ne oseća lepo niti srećno. Ali je verovatno da ima utisak da ga ne razumete, ne čujete ili je jednostavno preplavljeno emocijama. Prvi korak je da i nakon ovih reči ostanete smireni. Da duboko udahnete i podsetite sebe da vikanjem, pretnjama ili vraćanjem povreda niste uradili baš ništa da rešite problem.
To što vaše dete oseća slobodu da s vama pokaže emocije je dobra stvar, sve dok granica postoji. „Mrzim te“ nije uvreda niti nepoštovanje. To je odraz bola i time vam dete pokazuje da ste vi osoba od koje očekuje pomoć da se reši tih velikih osećanja. Ako tu priliku iskoristite pravite sjajne temelje za svoj budući odnos s detetom.
Kvalitetna komunikacija je najvažnije
Jako je važno da na ove reči ne okrenete detetu leđa i rezigniramo odete. Možete reći: „Vidim da si sad uznemiren. Možeš li da mi pomogneš da shvatim o čemu se radi?” NA ovaj način pokazujete da ste voljni da saslušate i prihvatite osećanja svog deteta bez osude načina na koji ih ono ispoljava.
U nekim situacijama, dete neće biti spremno da odmah priča o onome što ga muči. Tada je važno da im stavite do znanja da ste tu kad budu poželeli da s vama podele šta ih to muči.
Umesto uvređenog roditelja, budite svom detetu vođa
Roditeljska uloga mnogo je šira i značajnija od toga da svoju decu naučimo da kontrolišu svoje ponašanje. Naš posao je, pre svega, da ih naučimo da upravljaju osećanjima. A smiren pristup i iskreno interesovanje za ono što ih muči, smiriće jednako petogodišnjaka, kao i tridesetpetogodišnjaka, mnogo pre nego ljutnja, pretnje i okretanje leđa.
Budite smireni i slobodni da kažete kako se osećate
Sve prethodno napisano ne znači da vi nemate pravo da budete povređeni kad vam dete kaže da vas mrzi. Čak i ako ste svesni da to dolazi iz bola i frustracije. Zato, možete reći nešto poput: „Zaboli me kad mi kažeš da sam najgora mama na svetu, ali shvatam zašto tako misliš u ovom trenutku.”
Ako osećate da ste na ivici i gubite strpljenje, sasvim je ok da i to kažete: „Deo mene bi sad hteo da vikne i vrati ti za to što si mi rekao, ali znam da nam to neće pomoći. ZAto mi je lakše da sad izađem.“
Prilika za učenje
Ovakvi sukobi su, kad oluja prođe, sjajna prilika za učenje. Roditelji su skloni da odahnu kad se sve završi i da se više ne vraćaju na tu temu i to je pogrešno. Kad se pomirite, možete pitati dete: „Šta misliš da sam ja mogla da uradim drugačije da izbegnemo konflikt? A ti?“ Na taj način podstičete dete da razmišlja u smeru rešavanja problema.
Ma koliko da je teško čuti dete da vam kaže tako teške stvari, gledajte na to s pozitivne strane – vi ste njegova sigurna luka. I to je vaša super-moć koju možete protraćiti, ali je možete i iskoristiti da sa svojim detetom izgradite odnos baziran na poverenju i zdravoj komunikaciji.