Separacioni strah (strah od odvajanja od bliske osobe, najčešće majke) kod dece je veoma česta i sasvim normalna pojava u određenom periodu razvoja. Ponašanje koje dete ispoljava prilikom odvajanja od roditelja zove se separacioni protest.
Ono što je važno jeste to da treba razlikovati normalnu separacionu anksioznost od one koja predstavlja poremećaj.
Separaciona anksioznost može početi da se ispoljava već u uzrastu od 8 meseci, a neki svoj vrhunac „doživljava“ između 14. i 18. meseca. U svakom slučaju, obično prolazi u ranom detinjstvu.
Strah od nepoznatih ljudi sličan je strahu od odvajanja. To je ono kad se deca veoma uznemire u prisustvu nepoznate osobe. Ovaj strah obično prolazi oko prvog rođendana.
Važno je da znate da su i strah od razdvajanja i strah od nepoznatih ljudi sasvim normalan deo razvoja i nisu sami po sebi razlog za brigu. Deca počinju da se kreću i više da shvataju svet oko sebe, pa ovi strahovi imaju smisla sa aspekta borbe za preživljavanje koja nam je urođena.
Kako pomoći detetu koje ima strah od odvajanja
Ako vaše dete ima strah od odvajanja, postoji mnogo toga što možete da uradite da mu pomognete.
Kada ste na nekom nepoznatom mestu
- Ako ostavljate dete na nekom za njega novom mestu – rođendan, vrtić, kod rođaka koji treba da ga pričuva… – provedite neko vreme na tom novom mestu zajedno pre nego što vi odete. Vaše dete će biti manje uzrujano ako oseti da se i vi sami osećate dobro i sigurno u tom prostoru.
- Dozvolite detetu da od kuće ponese nešto što voli – plišanu igračku, jastuče, ćebence… To će pomoći detetu da se oseti sigurnije.
- Recite vaspitačici, odnosno odrasloj osobi kojoj poveravate dete na čuvanje o detetovom strahu. Kažite mu i kako obično smirujete dete u tim situacijama.
- Nežno ohrabrite dete da se odvoji od vas, tako što ćete vežbati. Važno je da dete stekne pozitivno iskustvo koje će se vezivati za to odvajanje i ponovni susret. Ako izbegavate razdvajanje od deteta to problem može učiniti većim.
Kad ostavljate dete
- Kada budete odlazili javite se svom detetu i recite kada ćete se vratiti (ako dete razume vreme, ako ne, možete mu pokazati na satu gde će se naći mala kazaljka). Ako se budete samo išunjali bez pozdrava, to stvari može učiniti samo gorim. Dete će možda biti zbunjeno ili uznemireno kada shvati da niste tu, pa će prilikom sledećeg dolaska pružati veći otpor.
- Pre nego što krenete, neka dete započne neku aktivnost u kojoj uživa.
- Pozdravite se sa detetom brzo – ne odugovlačite.
- Zadržite opušten i srećan izraz lica kada odlazite. Ako delujete zabrinuto ili tužno, dete može pomisliti da je to zbog toga što ga ne ostavljate na za njega sigurnom mestu pa može i samo postati uznemireno.
Kod kuće
- Koliko god da vas to muči, frustrira, čini nervoznim, izbegavajte da kritikujete dete ili budete negativni kada je u pitanju njegov strah od razdvajanja. NA primer, izbegavajte da govorite stvari poput „On je prava mamina beba“ ili „Ne budi takva beba!“
- Čitajte knjige ili pričajte priče svom detetu, o strahu od odvajanja – na primer: „Nekada davno, postojao je jedan zeka koji nije nikako hteo da se odvoji od svoje mame. Plašio se da bi se nešto moglo desiti ako izađe iz svoje jazbine…“ Ovo bi moglo da pomogne detetu da shvati da nije usamljeno u svojim strahovima i da su njegova osećanja normalna.
- Napravite svestan napor i pokušajte da pojačate samopouzdanje svog deteta tako što ćete mu pružiti mnogo pozitivne pažnje uvek kada pokaže i najmanji napredak u procesu privikavanja na odvajanje od vas.
Strah od odvajanja koji prelazi u poremećaj
Kako deca rastu i dolaze do predškolskog i školskog uzrasta, sve se više oslobađaju straha od razdvajanja. Naravno, čak i u tom uzrastu biće situacija u kojima će uvek želeti da budu samo uz vas.
Ipak, ako vaše predškolsko dete ili školarac deluje prilično uznemireno kad se razdvaja od vas, moguće je da je njegov strah već prerastao u poremećaj. Negde oko 4% predškolaca i mlađih školaraca ima ovaj problem.
Kako to prepoznati:
- uznemirenost utiče na kvalitet života vašeg deteta, a samim tim i na vaš život.
- vaše dete ima izraženiju i snažniju anksioznost od druge dece njegovog uzrasta
- anksioznost vašeg deteta prilikom odvajanje traje već četiri nedelje ili više.
Ako ste zabrinuti da je možda vaše dete razvilo ovaj poremećaj, ovo su simptomi koje treba da posmatrate:
- dete nikako ne voli da se odvaja od vas
- brine da ono samo ili vi možete biti povređeni ili doživeti nezgodu.
- odbija da ide u vrtić ili školu
- odbija da prespava bilo gde bez vas
- žali se na glavobolju, bol u stomaku ili da se ne oseća dobro kad treba da se razdvojite.
U uzrastu od oko 10 meseci, gotovo svaka beba će se uznemiriti kada joj u nepoznatom prostoru priđe nepoznata osoba. Samo 50% njih će se uznemiriti ako se to desi u za njih poznatom okruženju. To znači da se bebe, kada ih stavite u neku novu situaciju, lakše prilagođavaju postepeno.
Od koga da potražite pomoć ako prepoznate simptome poremećaja koje smo naveli?
- od učitelja odnosno vaspitača vašeg deteta ili školskog pedagoga/psihologa-
- od pedijatra koji će vas uputiti dalje dečjem psihologu.