Kada dođe vreme da deca sama krenu na more, roditelji su najčešće zabrinuti i nije im lako da donesu odluku. O tome kako da znaju da su im deca na taj veliki korak spremna, za Jutarnji program RTS-a, govorila je psihološkinja Mirjana Vuksanović.
„Godine deteta nisu jedini kriterijum, već mogu da služe samo kao orijentacija kada da ih pustimo. Važnije od godina je zrelost deteta. Njegova sposobnost da se samostalno i odgovorno ponaša. Zatim, iskustvo. Jako je važno da li su deca išla preko vrtića, škole na rekreativnu nastavu ili letovanje, da li su učestvovali u sportskim kampovima, i to iskustvo može mnogo da im pomogne“, kaže Vuksanović koja je i sama majka troje dece.
Ona kaže da nikada ne možemo biti u potpunosti sigurni da je došao taj trenutak kad su deca zrela za samostalno letovanje, ali da, prateći njihovo ponašanje, to možemo s velikom verovatnoćom da zaključimo.
„Gledajući da li dete ispunjava dogovoreno, da li je ispunilo određene zahteve u smislu školskog uspeha, u smislu ponašanja kod kuće i van kuće, možemo da zaključimo, odnosno pretpostavimo sa velikom verovatnoćom, da li je vreme da ga pustimo sa društvom na more“, dodaje gošća Jutarnjeg programa.
Važno je da znamo kuda ide, kako ide i sa kim ide
Uzajamno poverenje, razgovor, stalno praćenje i saradnja, vezano sa ljubavlju u porodici, daće dobre rezultate, ističe Vuksanovićeva.
Deci pred odlazak na letovanje ne treba govoriti šta treba, a šta ne treba da rade, jer je to već trebalo da nauče. Treba se dogovoriti o konkretnim stvarima, o načinu komunikacije, da roditelji ne zivkaju svaki čas, da odrede džeparac, jer se podrazumeva da su već naučila da raspolažu novcem.
„Dobro je unapred platiti prevoz, obroke neke, da ne bi došli u poziciju da nemaju para i dati im određenu sumu za ‘ne daj bože’. Ali ta suma treba kasnije da se vrati kući, ako ne bude vanrednih situacija. Time se gradi odgovornost i poverenje između roditelja i dece“, napominje psihološkinja.
U svakom slučaju, moramo da znamo sa kim naša deca putuju, da znamo njihove roditelje i da svi zajedno komuniciramo. Da se definišu zajednička pravila, jer što se više stvari definiše, manje će biti loših iznenađenja.
Nikada ne znamo da li smo ili nismo pogrešili, sve dok dete ne odraste. Sve do tada možemo da verujemo, da se nadamo, da se trudimo da činimo ono što je najbolje u njegovom interesu. I naravno ljubav, zaključuje psihološkinja Mirjana Vuksanović.