Kada dođe vreme da deca sama krenu na more, roditelji su najčešće zabrinuti i nije im lako da donesu odluku. O tome kako da znaju da su im deca na taj veliki korak spremna, za Jutarnji program RTS-a, govorila je psihološkinja Mirjana Vuksanović.
„Godine deteta nisu jedini kriterijum, već mogu da služe samo kao orijentacija kada da ih pustimo. Važnije od godina je zrelost deteta. Njegova sposobnost da se samostalno i odgovorno ponaša. Zatim, iskustvo. Jako je važno da li su deca išla preko vrtića, škole na rekreativnu nastavu ili letovanje, da li su učestvovali u sportskim kampovima, i to iskustvo može mnogo da im pomogne“, kaže Vuksanović koja je i sama majka troje dece.
Ona kaže da nikada ne možemo biti u potpunosti sigurni da je došao taj trenutak kad su deca zrela za samostalno letovanje, ali da, prateći njihovo ponašanje, to možemo s velikom verovatnoćom da zaključimo.
„Gledajući da li dete ispunjava dogovoreno, da li je ispunilo određene zahteve u smislu školskog uspeha, u smislu ponašanja kod kuće i van kuće, možemo da zaključimo, odnosno pretpostavimo sa velikom verovatnoćom, da li je vreme da ga pustimo sa društvom na more“, dodaje gošća Jutarnjeg programa.
Iskustva psihologa kažu i da oko 14. godine počinju prvi pregovori o samostalnom letovanju, a da su roditelji, u proseku, dve godine kasnije spremni da dete isprate na peron ili na aerodrom. Psiholog i psihoterapeut Maja Antončić ističe da niko ne može da pronađe psihološku računicu pomoću koje će roditelji moći da izračunaju dan, čas i minut u kome će njihovo dete biti zrelo za prvo samostalno letovanje, jer nisu svi tinejdžeri istovremeno spremni za odlazak na samostalni odmor.
„Problem je u tome što tinejdžeri i roditelji ne misle na istu stvar kada diskutuju o samostalnom letovanju – roditelji strepe da će dete eksperimentisati sa alkoholom (ili sa lakim drogama) ili će „upasti“ u loše društvo, dok dete uzbuđeno razmišlja o tome kako će uživati u čarima samostalnog života na moru. Međutim, ja roditelje uvek suočavam sa kontrapitanjem „Da li postoji ikakva prepreka da se to čega se oni boje desi ovde?” Ako su uspomene roditelja sa letovanja onoliko uzbudljive koliko nikada ne bi želeli da budu uzbudljive njihovom detetu, onda je potpuno razumljivo zbog čega se pregovori o prvom samostalnom letovanju često pretvaraju u pravi mali psihološki rat“, kaže naša sagovornica.
Ona dodaje da se mnogi roditelji pre prvog samostalnog letovanja deteta opredeljuju za varijantu „nadzirana nezavisnost“ koja se u praksi svodi na letovanje u istom mestu ali na različitim „adresama“ – roditelji mogu odsesti u hotelu, a dete u privatnom smeštaju sa svojim društvom. Tako će roditelji sačuvati osećaj kontrole, a dete – osećaj nezavisnosti.
Važno je da znamo kuda ide, kako ide i sa kim ide
Uzajamno poverenje, razgovor, stalno praćenje i saradnja, vezano sa ljubavlju u porodici, daće dobre rezultate, ističe Marija Vuksanović.
Deci pred odlazak na letovanje ne treba govoriti šta treba, a šta ne treba da rade, jer je to već trebalo da nauče. Treba se dogovoriti o konkretnim stvarima, o načinu komunikacije, da roditelji ne zivkaju svaki čas, da odrede džeparac, jer se podrazumeva da su već naučila da raspolažu novcem.
„Dobro je unapred platiti prevoz, obroke neke, da ne bi došli u poziciju da nemaju para i dati im određenu sumu za ‘ne daj bože’. Ali ta suma treba kasnije da se vrati kući, ako ne bude vanrednih situacija. Time se gradi odgovornost i poverenje između roditelja i dece“, napominje psihološkinja.
U svakom slučaju, moramo da znamo sa kim naša deca putuju, da znamo njihove roditelje i da svi zajedno komuniciramo. Da se definišu zajednička pravila, jer što se više stvari definiše, manje će biti loših iznenađenja.
Nikada ne znamo da li smo ili nismo pogrešili, sve dok dete ne odraste. Sve do tada možemo da verujemo, da se nadamo, da se trudimo da činimo ono što je najbolje u njegovom interesu. I naravno ljubav, zaključuje psihološkinja Mirjana Vuksanović.
Izvor: RTS, Politika