Кад никог више не буде да ради по школама, школа неће ни бити. Нема тих Радних група које ће решити проблем

После завршеног првог круга уписа на факултете у Србији јасно је да су  наставнички смерови и ове године непопуњени. Као виц је зазвучала чињеница да је на Физичком факултету пријаву за упис поднео само један студент. Шта то рад у школама чини непривлачним младим људима? 

А шта би га и чинило привлачним?

Тренутна просечна плата запослених је знатно испод просечне зараде у Републици Србији. Запослени у школама се даве у преобимној администрацији. Сматрају да су колатерална штета у сервилном односу између Министарства просвете и родитеља. Услови рада у школама су тешки, додатно обремењени немилим догађајима. Међу ученицима је вршњачко насиље повећано.

А како држава решава проблем?

Министарство додељује стипендије за недостајућа занимања у просвети (за студенте друге и треће године студија првог степена). Анализа доступних података за школску 2022/2023 годину:  

– Планирано је 250 стипендија; 

– Стипендија износи 13000 динара, месечно (12 месеци); 

– Коначна ранг листа показује да је стипендију, на крају, добило свега 5 (пет) студената. Из свега наведеног, јасно је да стипендирање у овом износу и на овај начин неће решити проблем све већег броја дефицитарних кадрова у школама.

Декани већег броја факултета са наставничким профилима направили су Платформу за решавање озбиљног проблема са којим су суочени. Министарство је у међувремену одржало бројне састанке, формирало Радну групу (још једну) и делове Платформе ставило у Акциони план за период од 2024. до 2026. године. 

Кад никог више не буде да ради по школама, неће више бити ни школа. Нема тих Радних група које ће решити проблем, а ни времена за Акционе планове. Задњи је тренутак да седнемо за исти сто и донесемо јасне одлуке за побољшање услова рада у школама. Повећамо зараде за најмање 30%, смањимо бесмислену администрацију, вратимо већу аутономију наставницима и заједно као  друштво вратимо достојанство професији. 

Ако се то не учини, Стратегија образовања биће да образовања нема и да школе као образовне и васпитне установе нестају. Претвориће се у велика обданишта за децу а њих ће чувати увезени радници из Индије, Бангладеша, Непала… 

Аутор: Снежана Романдић, руководилац ресора за образовни систем Уније СПРС