Ако још има оних који нису схватили у чему је проблем са традиционалним начином васпитања (или бар оним делом који каже „ја сам ауторитет, алфа и омега, твоје је да ћутиш и слушаш“) имам освешћујући пример из праксе.
Знате она толико хваљена генерација која се пела по дрвећу, играла ластиш, кликере, била паметнија? Она генерација коју дижемо у небеса јер није буљила у телефоне, поштовала је школу и све који у школи раде, родитеље, старије? Јела је здравију храну, саосећала са животињама, била скоро па савршена…
Е, то је иста генерација која је без већих моралних пропитивања и без осећаја да им неко вређа интелигенцију уплатила деци екскурзију која подразумева једно ноћење на Златибору и кошта 9900 динара. Иста генерација тако хваљених одраслих плаћа без протеста и једнодневне излете по 5000-6000 дин.
Да се разумемо, те понуде треба неко да састави, па да одобри директор, Савет родитеља, у руке да их узме сваки наставник и учитељ, да их преда родитељима, а они да седну код куће да се договоре и сви одобре.
Озбиљан ланац људи интелигентнијих од деце… Или би бар тако требало да буде.
То не раде деца, која су, кажу, све мање интелигентна. Не верујем ја у те процене.
Ја мислим да наша генерација, генерација садашњих родитеља школске деце, не зна шта је интелигенција. Уопште.
Јер, да знају, знали би да је тренутак када им ту интелигенцију неко вређа уједно и тренутак кад треба да дигну глас. Да кажу – не, ово није у реду. Нису ме учили да слепо слушам и радим како ми се каже (или ипак јесу?).
Да, погађате, платићу и ја. Јер критична маса је оно што овом друштву треба, а не један Дон Кихот. А једино што имамо је гомила послушних „ми ту ништа не можемо“ људи које је беспоговорни ауторитет и традиционална дисциплина научила управо томе – да они ту ништа не могу.
На другим темама учим своју децу шта је шта. Доста је тешко, неуобичајено, ризично, али време ће показати да ли је заиста било решење у „поштуј цео систем, поштуј ауторитет јер тако треба“. Мислим да није.
А да су сви ауторитети добронамерни, не би било бољег начина васпитања од: „искуснији и старији одлучују“.
Кад оно – из најбоље намере те спреме да будеш послушна марионета. Јер дете које слуша је добро дете. Одрастао човек који слуша је добар, пожељан члан друштва. Добро дошли у такво друштво!
Аутор: Снежана Голић, мама, педагог и оснивач Развојног центра Фактор