Kad roditelj mora da ponovi sto puta i zašto kazna nije rešenje (ali posledica jeste)

18 januara, 2021

Složićete se da su greške sastavni deo odrastanja. Kako reagujete kada dete padne, prospe vodu, kmeči, plače, viče, ne sluša vas, gurne druga, dobije negativnu ocenu ili se ponaša se na način koji niste očekivali? Da li se pojavi oštar i ljut pogled ili pak ostanete smireni i razgovarate sa detetom o događaju i gledate da mu pomognete da nauči lekciju?

Greške jesu sastavni deo odrastanja i zadatak odraslih je da im pomognu da nauče lekciju.

Foto: Canva

Kako da ih naučimo lekciji? Roditelji vrlo često posežu za kaznama misleći da će ih to naučiti pameti. Ne kažem da nećete postići trenutni cilj međutim kaznom potkrepljujete sledeća dečija ponašanja:

Negodovanje: “Ovo nije fer. Ne mogu da verujem odraslima.”

Pobuna: “Ne mogu da me nasamare. Radiću šta ja hoću.”

Osveta: “Čak ću i povrediti nekoga ako povrede mene.”

Prikrivenost: “Sledeći put me neće uhvatiti.”

Smanjeno samopoštovanje: “Ja sam loša osoba koja nikada ne može da bude dovoljno dobra.“

Džejn Nelsen kaže: „Odakle odraslima tako suluda ideja da će se deca ponašati dobro, ukoliko se pre toga osećaju loše?’’

Ako ste i dalje pri stavu da se deca moraju kazniti, prisetite se samo neke situacije kada se neko od vaših nadređenih ili bilo ko iz vašeg okruženja poneo prema vama bez poštovanja. Koja su se osećanja javila?

Da bi dete naučilo lekciju bitno je da oseti prirodne posledice i posledice svojih odluka.

Prirodne posledice

Prirodne posledice su ono što se dešava spontano, prirodno, bez uticaja odraslih. Ako stojite na kiši, pokisnućete. Kada ne jedete, ogladnite. Kada zaboravite kaput, bude vam hladno.

Nemojte okretati u svoju korist: Odrasli preokreću stvari u svoju korist kada kritikuju ili grde decu i kažu: “Da li sam ti rekao/la”, unoseći još više krivice, stida ili bola koje bi dete prirodno iskusilo svojim izborima.

Deca se obično osećaju loše ili krivim kada naprave grešku. Žele da urade bolje. Okretanje u svoju korist umanjuje mogućnost da nauče iskušavajući prirodne posledice, zato što dete prestaje da uči i fokusira se na odbranu od krivice, stida ili bola.

Pokažite empatiju i razumevanje za iskustvo kroz koje dete prolazi: “Verujem da ti je bilo teško što si bio gladan” (mokar, dobiti lošu ocenu, izgubiti biciklu…). Kada vam deluje da je prikladno možete dodati “Volim te i verujem da ćeš se izboriti sa ovim.“

Bez spašavanja i popravljanja: Roditeljima može biti teško da budu podržavajući bez spašavanja ili prevelike protekcije, ali upravo ovo je najbolji način na koji možete pomoći detetu da razvije osećaj da je sposobno. Oni uče iz sopstvenog iskustva da mogu da se nose sa usponima i padovima u životu.

Logične posledice

Logične posledice se razlikuju od prirodnih po tome što iziskuju intervenciju odraslih. Veoma je bitno odlučiti koja posledica će biti korisna detetu da stekne iskustvo, koja će ga ohrabriti da nauči životne i socijalne veštine.

Primeri:

Ako razbiješ prozor, možeš da zaradiš pare da kupiš nov.
Ako odneseš igračku u školu, učitelj/ica će ga uzeti dok ne završiš sa svim časovima.
Ako propustiš autobus, morao bi da prošetaš do škole.
Ako tvoja garderoba nije u korpi za veš, neće biti oprana.

Ne donosite odluke kada ste uznemireni. Koliko god da je dobra posledica koje ste se dosetili zvučaće kao kazna ako ste uznemireni.

Pratite sledeća tri koraka koja su bitna kod logičnih posledica.

Tri P

Povezanost – znači da je posledica povezana sa ponašanjem.
Poštovanje – ne sme obuhvatati krivicu, stid i bol, treba da bude sprovedena sa poštovanjem.
Promišljenost – ne uključuje pridikovanje i treba da je prihvatljiva i sa detetove tačke gledišta i tačke gledišta odraslih.

Ako neko slovo od pomenuta tri P izostaje – to onda nije logična posledica i dete će posledicu doživeti kao kaznu.

Ako dete piše po stolu, logična posledica je da očisti, ali šta se dešava ako su druga dva elementa izostavljenja. Šta ako u vašem ponašanju nema poštovanja i ima prizvuka ponižavanja? To više nije logična posledica to je kazna.

Dakle, kako biste razlikovali kazne i posledice važno je sledeće upamtiti. Kazne najčešće nose i verbalno posramljivanje i zastrašivanje, oduzimanje privilegija, „marš u sobu“, davanje neželjenih zadataka itd. Kada na ovaj način postupamo dete se oseća tužno, ljuto, posramljeno, manje vredno…

Logične posledice su povezane sa konkretnim događajem. Primer koji sam navela sa crtanjem po stolu ili ako ne urade domaći dobiće manju ocenu.

Posledice se takođe odnose i na unapred dogovorena pravila. Kada se ne operu zubići sledećeg dana ne mogu se jesti slatkiši. Podsetite ih na dogovor. Ispitivaće vaše granice, ali je upravo tada važno da ostanete dosledni.

To je put kojim ćete ih naučiti na funkcionalan i zdrav način lekciju. Dozvolite im da osete posledice svojih odluka i da shvate da ono što ste se dogovorili da ste zaista odlučni i dosledni u tome.

Autor: Jelena Marušić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama