Кад родитељ мора да понови сто пута и зашто казна није решење (али последица јесте)

Сложићете се да су грешке саставни део одрастања. Како реагујете када дете падне, проспе воду, кмечи, плаче, виче, не слуша вас, гурне друга, добије негативну оцену или се понаша се на начин који нисте очекивали? Да ли се појави оштар и љут поглед или пак останете смирени и разговарате са дететом о догађају и гледате да му помогнете да научи лекцију?

Грешке јесу саставни део одрастања и задатак одраслих је да им помогну да науче лекцију.

Foto: Canva

Како да их научимо лекцији? Родитељи врло често посежу за казнама мислећи да ће их то научити памети. Не кажем да нећете постићи тренутни циљ међутим казном поткрепљујете следећа дечија понашања:

Негодовање: “Ово није фер. Не могу да верујем одраслима.”

Побуна: “Не могу да ме насамаре. Радићу шта ја хоћу.”

Освета: “Чак ћу и повредити некога ако повреде мене.”

Прикривеност: “Следећи пут ме неће ухватити.”

Смањено самопоштовање: “Ја сам лоша особа која никада не може да буде довољно добра.“

Џејн Нелсен каже: „Одакле одраслима тако сулуда идеја да ће се деца понашати добро, уколико се пре тога осећају лоше?’’

Ако сте и даље при ставу да се деца морају казнити, присетите се само неке ситуације када се неко од ваших надређених или било ко из вашег окружења понео према вама без поштовања. Која су се осећања јавила?

Да би дете научило лекцију битно је да осети природне последице и последице својих одлука.

Природне последице

Природне последице су оно што се дешава спонтано, природно, без утицаја одраслих. Ако стојите на киши, покиснућете. Када не једете, огладните. Када заборавите капут, буде вам хладно.

Немојте окретати у своју корист: Одрасли преокрећу ствари у своју корист када критикују или грде децу и кажу: “Да ли сам ти рекао/ла”, уносећи још више кривице, стида или бола које би дете природно искусило својим изборима.

Деца се обично осећају лоше или кривим када направе грешку. Желе да ураде боље. Окретање у своју корист умањује могућност да науче искушавајући природне последице, зато што дете престаје да учи и фокусира се на одбрану од кривице, стида или бола.

Покажите емпатију и разумевање за искуство кроз које дете пролази: “Верујем да ти је било тешко што си био гладан” (мокар, добити лошу оцену, изгубити бициклу…). Када вам делује да је прикладно можете додати “Волим те и верујем да ћеш се изборити са овим.“

Без спашавања и поправљања: Родитељима може бити тешко да буду подржавајући без спашавања или превелике протекције, али управо ово је најбољи начин на који можете помоћи детету да развије осећај да је способно. Они уче из сопственог искуства да могу да се носе са успонима и падовима у животу.

Логичне последице

Логичне последице се разликују од природних по томе што изискују интервенцију одраслих. Веома је битно одлучити која последица ће бити корисна детету да стекне искуство, која ће га охрабрити да научи животне и социјалне вештине.

Примери:

Ако разбијеш прозор, можеш да зарадиш паре да купиш нов.
Ако однесеш играчку у школу, учитељ/ица ће га узети док не завршиш са свим часовима.
Ако пропустиш аутобус, морао би да прошеташ до школе.
Ако твоја гардероба није у корпи за веш, неће бити опрана.

Не доносите одлуке када сте узнемирени. Колико год да је добра последица које сте се досетили звучаће као казна ако сте узнемирени.

Пратите следећа три корака која су битна код логичних последица.

Три П

Повезаност – значи да је последица повезана са понашањем.
Поштовање – не сме обухватати кривицу, стид и бол, треба да буде спроведена са поштовањем.
Промишљеност – не укључује придиковање и треба да је прихватљива и са дететове тачке гледишта и тачке гледишта одраслих.

Ако неко слово од поменута три П изостаје – то онда није логична последица и дете ће последицу доживети као казну.

Ако дете пише по столу, логична последица је да очисти, али шта се дешава ако су друга два елемента изостављења. Шта ако у вашем понашању нема поштовања и има призвука понижавања? То више није логична последица то је казна.

Дакле, како бисте разликовали казне и последице важно је следеће упамтити. Казне најчешће носе и вербално посрамљивање и застрашивање, одузимање привилегија, „марш у собу“, давање нежељених задатака итд. Када на овај начин поступамо дете се осећа тужно, љуто, посрамљено, мање вредно…

Логичне последице су повезане са конкретним догађајем. Пример који сам навела са цртањем по столу или ако не ураде домаћи добиће мању оцену.

Последице се такође односе и на унапред договорена правила. Када се не оперу зубићи следећег дана не могу се јести слаткиши. Подсетите их на договор. Испитиваће ваше границе, али је управо тада важно да останете доследни.

То је пут којим ћете их научити на функционалан и здрав начин лекцију. Дозволите им да осете последице својих одлука и да схвате да оно што сте се договорили да сте заиста одлучни и доследни у томе.

Аутор: Јелена Марушић