U svim razvijenim obrazovnim sistemima sveta, nastava maternjeg jezika i matematike zauzima centralno mesto. Ova dva predmeta čine osnovu funkcionalne pismenosti, opšteg obrazovanja i misaonog razvoja svakog učenika. Ulaganje u njihov kvalitet i zastupljenost jasno se odražava na uspeh učenika na međunarodnim testiranjima znanja.
U Srbiji se u osnovnim školama srpski jezik izučava pet časova nedeljno u nižim razredima, opet pet u petom razredu, a četiri časa od šestog do osmog razreda, dok je matematika zastupljena sa pet časova u nižim i četiri časa u višim razredima. U državama sa razvijenim obrazovnim sistemima, broj časova ovih predmeta značajno je veći. U Francuskoj, na primer, maternji jezik se u pojedinim razredima izučava i do dvanaest časova nedeljno, u Švedskoj devet. U Finskoj, Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Holandiji, Danskoj, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama, maternji jezik i matematika zajedno čine između 12 i 15, nekad i više, časova nedeljno u osnovnom obrazovanju, zapravo onome što obuhvata našu osnovnu školu s obzirom na to da je način školovanja od zemlje do zemlje različit.
Takva raspodela jasno govori o prioritetima. Maternji jezik i književnost i matematika su temelj celokupnog obrazovnog procesa jer razvijaju sposobnosti koje su neophodne u svim oblastima znanja – čitanje sa razumevanjem, izražavanje misli, analizu, sintezu i logičko zaključivanje. U obrazovanju koje je usmereno ka ovim veštinama, učenici lakše savladavaju i druge sadržaje, postižu bolje rezultate i sigurnije se snalaze u kompleksnim zahtevima savremenog društva.
Rezultati međunarodnih testiranja, kao što su PISA i TIMSS, dosledno pokazuju da zemlje koje posvećuju više pažnje maternjem jeziku i matematici beleže i viši nivo funkcionalne pismenosti među učenicima. U tim zemljama, postignuti rezultati proističu iz jasno postavljenih prioriteta i promišljene raspodele nastavnog vremena.
Savremene obrazovne reforme širom sveta upravo idu u pravcu jačanja onih segmenata nastave koji oblikuju misaonu i izražajnu zrelost. Srbija još uvek ima resurse i stručne kapacitete da prati taj pravac. Jasnim jačanjem pozicije maternjeg jezika i matematike u nastavnom planu moguće je osnažiti celokupan obrazovni sistem, bez povećanja opterećenja učenika – preraspodelom postojećih sadržaja i usmeravanjem ka onome što je u svakoj obrazovnoj strategiji ključno.
Jer, maternji jezik i matematika možda jesu samo dva predmeta u rasporedu. Ali, oni su i oslonci svakog daljeg učenja, razumevanja i stvaranja. Obrazovanje koje se temelji na njima uvek ostaje stabilno, bez obzira na promene koje vreme donosi.
Autor je prof. srpskog jezika i književnosti iz Bora