Od trenutka kada dođu na svet (a i pre toga, još dok su u maminom stomaku) deca instinktivno osećaju povezanost sa roditeljima, pre svega sa majkom. Smiruje ih njen miris, njen dodir, toplina njenog tela. Nema tog doktora ili psihologa koji vam neće reći da je dodir „koža na kožu“ sa mamom i tatom izuzetno važan za bebu.
Bebe, od prvog dana, osećaju povezanost i ljubav prema roditeljima. Za njih su roditelji čitav svet, a sve ostalo može i ne mora da postoji. Deca, kako rastu, uče i da postupke svojih roditelja poistovećuju sa ljubavlju. Malo zbog toga što znaju i osećaju da ih mama i tata najviše vole, a malo i zbog toga što roditelji često imaju običaj da kažu „ja to radim za tvoje dobro“ ili „ja to radim jer te volim“. Time, ponekad, činimo jako veliku štetu svojoj deci.
Jer, važno je da znate da:
Ako ste okrutni prema deci, oni će misliti da je TO ljubav.
Ako vičete na njih, misliće da je TO ljubav.
Ako ih ignorišete, misliće da je TO ljubav.
Ako ih ostavite kad im je teško, misliće da je TO ljubav.
Ako ih kažnjavate udaranjem, misliće da je TO ljubav.
Ali…
Ako ste prema njima nežni, onda će misliti da je TO ljubav.
Ako ih razumete kad pogreše i ne osuđujete ih zbog toga, misliće da je TO ljubav.
Ako za njih imate strpljenja i slušate ih kad vam govore, misliće da je TO ljubav.
Ako im dajete svoje vreme i pokazujete im koliko su važni, misliće da je TO ljubav.
Znate, možete im vi prstom pokazati na nešto i reći „e, to je ljubav“. Možete im pročitati i definiciju ljubavi. Možete, ako hoćete, svakog dana pričati šta je to ljubav. Ali za njih će ljubav biti ono što im vi pokazujete.
I kad ih, jednog dana, neko drugi bude tretirao onako kako ste ih tretirali vi, oni će pomisliti – e TO je ljubav!
Zato, pazite čemu ih učite. Bez obzira na to čemu su naučili vas.