Učenje stranog jezika od najranijeg detinjstva utiče na razvoj kognitivnih sposobnosti
Bebe iz dvojezičnih porodica aktiviraju delove mozga zadužene za rešavanje problema pre nego što počnu da misle.
Rezultati nove studije pokazuju kako bebe koje su odgajane u dvojezičnim porodicama pre nego što progovore razvijaju sposobnosti mišljenja koje igraju glavnu ulogu u procesima donošenja odluka i pri rešavanju problema.
Studiju je sproveo Univerzitet u Vašingtonu tako što je u studiji učestvovalo 16 beba. Polovina beba potiče iz porodica u kojima se govori Engleski jezik, a druga polovina beba je iz dvojezičnih porodica u kojima se govore španski i engleski. Bebe su bile izložene čitavom nizu različitih zvukova, neodredjenih zvukova karakterističnih za preverbalnu komunikaciju do zvukova koji su specifičnih za engleski ili španski jezik. Istraživači su pratili reakcije beba na zvuke koristeći (MEG) magnetoencefalografiju, pomoću koje su mogli tačno da odrede koji delovi mozga su bili aktivirani tokom eksperimenta pri izlaganju beba različitim zvucima.
Kod beba iz porodica u kojima se govori engleski i španski primećena je pojačana moždana aktivnost u delovima mozga kao što su prefrontalnom korteks i orbitofrontalni korteks, regioni mozga čija je glavna uloga u procesima vezanim za donošenje odluka i u rešavanju problema.
“Dobijeni rezultati govore da još pre nego što su naučili da govore bebe iz dvojezičnih porodica su već počele da se suočavaju sa rešavanjem zadataka vezanih za izvršne funkcije mozga’’ tvrdi autor studije Naja Ferjan Ranirez.
“Bebe odgajane u sedini imaju veću tendenciju ka prihvatanju novih jezika od njihovih vršnjaka odgajanih u sredini gde se govori samo jedan“rekla je koautor studije Patricija Kul.
Šta nam govore rezultati, koje prednosti imaju osobe koje se služe sa najmanje dva jezika
Ovakav adaptivni mehanizam mozga koji je posledica odrastanja u dvojezičnoj sredini daje ogromnu prednost kako bebama i kasnije adultima. Mnoge studije, kao studija Nacionalnog Centra za Biotehnološke Informacije su pokazale da odrasle osobe koje govore dva jezika poseduju bolje kognitivne sposobnosti od osoba koje govore jedan jezik. Što znači da dvojezične odrasle osobe bolje snalaze u izvršenju zadataka koji se odnose na organizaciju, rešavanje problema, planiranje, u odredjivanju prioriteta i imaju bolju memoriju. Dvojezična deca pokazuju iste osobine. Plus sve ove osobine vezane za izvršne funkcije mozga su ključne za postizanje uspeha u školi. Učenje drugog stranog jezika može čak da spreči ili odloži početak neurodegenerativnih bolesti mozga kao što su demencija ili Alchajmer kod starijih individua.
Naši rezultati ističu zamisao da ne samo da su mala deca sposobna za učenje više jezika već da je rano detinjstvo najbolje vreme za početak učenja.“zaključila je Ferjan Ramirez. Neurolog Wang sa Prinston univerziteta se slaže sa njom.
Najinteresantnije je da i vi možete da odgajate bilingvalno dete iako sami ne govorite dva jezika.
Evo nekoliko saveta od pomoći koje preporučuju lingvisti
U slučaju da se u vašoj kući već govore dva jezika ili ste delimično dvojezična sredina pokušajte sa pristupom jedan roditelj – jedan jezik. Uglavnom, bitno je da se detetu razjasni koji roditelj govori kojim jezikom. Na takav način, svi znaju šta da očekuju i beba zna kako da reaguje.
Ukoliko ne govorite drugi jezik, to je u redu! Postoje načini na koje možete izložiti vaše dete stranim jezicima. Svaki jezik u sebi sadrži reči koje potiču iz drugih jezika, potencirajte ih. Uvek možete istaći naziv strane hrane koju jedete ili zajedno da gledate dvojezični program sa detetom. Doklegod neprestano izlažete dete stranim rečima u istom kontekstu oni će od toga imati koristi.
Povežite se sa ljudima koji govore neki strani jezik kao svoj prvi jezik i učestvujte zajedno sa vašim detetom u večerima konverzacije. Oboje ćete imati višestruku korist ukoliko ste dosledni.
Izvor: bebac