Са дилемом “Вртић или не?” сусрећу се многи родитељи и најчешћа питања која себи постављају јесу: када је право време за одвајање, како ће се навићи на промену, како и да ли ће се уклопити у групу вршњака, колико му је стресно одвајање од породице итд.
Драги родитељи, ваше дилеме су разумљиве и оправдане. Можда ће вам следећи текст кроз практичне савете помоћи да их боље сагледате и разрешите. Предности вртића за дете су многобројне. Група пружа прилику детету да:
Овлада вештинама самопомоћи (да самостално једе, да се самостално облачи, обавља хигијенске навике, води рачуна о својим стварима и сл. )
Развије осећај припадности,
Научи да одложи своје потребе (чека свој ред),
Да усваја одређена правила и развија свест о дневном распореду и смени активности,
Да учи да процењује своје вредности и слабости (кроз свакодневни контакт са другом децом),
Да научи да дели (игрчке, љубав),
Да учи од друге деце (што се у вртићу показује као ефикасно),
Да упозна и друге одрасле особе и схвати да се међусобно разликују,
Да развија толерантност и научи да поштује разлике,
Да постане свесно да и друга деца имају бриге, страхове и осећања…
Када да укључим дете у вртић?
Сматра се да је одвајање пре треће године за дете веома тешко. Али то није правило. Одговор на то када је дете спремно за вртић, тиче се конкретног детета. У процени се могу узети у обзир неки од следећих индикатора:
Често тражи да нешто уради само,
Остаје без родитеља пар сати (код баке и деке, пријатеља, са беби-ситерком),
Интензивно поставља питања,
Изражава одраслима своје жеље, потребе и мишљење,
Игра се са другом децом без присуства родитеља (у другој соби).
При доношењу одлуке о упису детета у вртић размислите о томе када је најбољи тренутак за то у односу и на околности које владају у дететовом окружењу. Одложите упис ако је нпр. у породицу стигла принова, ако дете дуже време има здравствених проблема, ако сте се преселили и сл. , јер је детету потребно да време да се избори са променама пре него што се суочи са још једном. Важно је да постоји сагласност о томе у породици. Ако не постоји дете ће добијати супротне поруке и биће збуњено што отежава његову адаптацију на вртић. Водите рачуна о томе какав вртић је добар за ваше дете. Распитајте се какви све програми постоје и који би највише пријали детету у складу са његовим потребама и узрастом.
Припрема за одвајање
За дете је полазак у вртић једна од највећих животних промена од рођења. Истовремено је то и велика промена за родитеље и целу породицу.
Дете прави свој први искорак из породице, а истовремено породица се преко још једног члана повезује са ширим системом. Поставља се захтев за усклађивањем породичних навика и свакодневне рутине са предшколском установом, што подразумева промену и прилагођавање породичног система. Све то може да буде стресно за све чланове породице али је најважније како ће се дете снаћи у том процесу. То зависи од тога како се родитељи према томе понашају и какав је квалитет односа и комуникације са дететом. У том смислу корисно је да са дететом што више разговарате:
Одговорите на сва дететова питања у вези са вртићем,
Поделите са њим своје искуство, како је изгледао ваш први дан у вртићи и како је вама било док сте ишли у вртић,
Распитајте се, па испричајте детету шта ће се догађати првог дана у вртићу,
Пре поласка у вртић, издвојте време и прошетајте са дететом до вртића да се упозна са простором и васпитачем,
Договорите се са дететом око рутине везане за одлазак и долазак из вртића, кажите му ко ће га водити и ко ће долазити по њега,
У првим данима одвојте више времена да будете са дететом,
Будите тачни када долазите по њега у вртић.
Преувеличавате значај поласка у вртић ( понашајте се као да је то нормална ствар у животу сваког детета),
Не претите му вртићем,
Не показујте узнемиреност, тугу, страх. Деца препознају емоције родитеља и прихватају их,
Првог дана га у вртић води неко други до вас самих,Не продужавајте опраштање са дететом, то може да га узнемири, али немојте га остављати нагло.
Објасните му да ћете доћи по њега после радног времена.
Када Ваше дете коначно крене у вртић, веома је важно да успоставите контакт са васпитачем и пружите му све информације о детету које процењујете као корисне. Такође, будите спремни да чујете и како га васпитач види, односно како се оно понаша и сналази у вршњачкој групи. Некада ће то бити сасвим супротно од онога како ви знате о њему. Појединим родитељима је у почетку тешко да прихвате повратну информацију супротну од слике коју они имају о свом детету. Имајте у виду да се дете различито понаша у различитим околностима а за вас је корисно да га што боље познајете. Будите отворени за сарадњу јер је она увек у интересу развоја и напредовања Вашег малишана.
Приликом писања овог текста коришћена је књига у издању Креативног центра „Како да припремите дете за вртић“ ауторке Јованке Јовичић
Извор: vivaverbum.rs
Logicki, tako treba da bude… Na zalost, ni vise dece po vrticima ni razmazenije dece… Jer, da se razumemo, od nedovoljno roditeljskog prisustva i nadomestavanjem istog kroz poklone i igracke, dete kome roditelji ne posvete dovoljno vremena i ljubavi koji su mu u tom periodu potrebni- postaju razmazena deca i nikakve vestine kojima ovladaju i kojima bi svakako ovladali, nece nadomestiti prazninu roditeljstva u decijem zivotu. Uostalom, dete zatvoreno u cetiri zida sa drugom decom, vise se uci sebicnosti i bezobrazluku, klanovima i staticnom igranju umesto da se veru po drvecu, trce i skacu. Budu srecna. Da li je cena samostalnog oblacenja ili jela pre obdanista bitnija od detetovog srecnog i zdravog detinjstva? Znam da ima dece koja idu i u vrtic i aktivna su, ali je to jako mali procenat i ne moze se govoriti u ime vecine jer smo svedoci razmazenog i besnog podmladka a sebicnih roditelja.. Vecina roditelja ne zeli da „gubi vreme“ u igeanju sa decom jer kupili su im dovoljno igracaka. (???!!!!) Kafici puni roditelja a vrtici dece. Gde je tu ljubav?
Svaka cast! Vredan komentar!
Koje su to besmislice. Nekada je svaka srpska porodica imala najmanje troje dece, a prosek je bio oko četvoro. Porodice su bile mnogočlane a činilo ih je najmanje tri generacija. U domaćinstvima su se deca od malena učila i redu, i toleranciji, i deljenju, a o osećaju pripadnosti i multidimenzionalnosti okruženja za savršen razvoj da i ne govorimo. Deca su se od malena učila obavezama i odgovornosti, pomagala su domasćinstvu u skladu sa svojim mogućnostima, a sam nivo njihovih mogućnosti podrazumevao je efektivan i odgovoran rad kroz igru. Igračaka nije bilo kao sada, već su ih pred njihovim očima i uz njihovo učešće, pravili njihovi roditelji, ni to su uglavnom bili umanjeni alati koji su imali stvarnu funkciju, i krpene ili drvene lutke za devojčice, koje su, opet, imale svoju stvarnu funkciju. Tu se učilo o pravoj proipadnost. Tu se učilo svrsishodnosti, porodičnim i ljudskim vrednostima, inventivnosti, snalažljivosti i samostalnosti od najranijeg uzrasta. Deca su posajala ljudi već sa 12-13 godina.
Svaka ptica od svog ptića odmah pravi samostalnu, odgovornu, sposobnu pticu. Svaka vučica to čini sa svojim vučićima… svako biće tako čini u prirodi. A mi ljudi, savremeni ljudi, zaslepljeni trendovima, obuzeti materijalizmom, nemamo vremena za svoju decu, nemamo sredstva za više od jedno ili dvoje dece, i na vrhu svega, pored i inače malo zajedničkog vremena koje imamo, šaljemo decu u vrtiće. Našu decu vaspitavaju, najpre, crtani filmovi, pa internet i televizija, predškolske ustanove, zatim škole, ulice, društvo… Naša deca čak više i nisu naša. Mi ih ne poznajemo, niti ona nas… Porodične vrednosti i osećaj pripadanja, više ne postoji, a zavisnosti i posesivnih odnosa je sve više…
Pa, pustite reklame, stavite sopstveni prst na sopstveno čelo i promućkajte sopstvenom glavom…
Odlicno! Svaka cast!
Tekst van realne veze sa stvarnošću za ljude koji moraju da žive od dve plate. Dete se daje u vrtić kad majka mora da se vrati na posao, a novca za dadilje nema (u Beogradu niko ni ne pomišlja da čuva decu za manje od 30000din.). I onda još porodica sa oba zaposlena roditelja ne dobije pravo na korišćenje državnog vrtića, pa se mora u privatni. Zreli roditelji bi najradije decu dali u vrtić sa tri ili četiri godine, ali realnost je da su jasle neophodnost većinu nas, običnih ljudi.
Kaze pricajte sa decom. Sta da pricamo kad je beba od 11m? Mnoge majke bi volele da budu sa decom ali vecina mora da ide na posao. Zasto se ne usvoji zakon da porodiljsko traje do detetove trece godine ako je toliko bitno da ono bude sa majkom prve 3 godine? Prinudjene smo da dajemo decu sa manje od godinu dana u vrtic jer u takvoj drzavi zivimo. Ionako nas posle porodiljskog degradiraju na poslu svako bolovanje posle toga ti se pise i samo cekas kada ces dobiti otkaz. Nerealni ste. Po nekad mi se cini kao da govorite da su majke koje rade manje majke nego one koje ostaju kuci sa detetom i posvete se detetu.