Стручна дефиниција дисграфије гласи да је дисграфија неспособност детета да савлада вештину писања (према правопису одређеног језика), она се примећује у многобројним, трајним и типичним грешкама и оне су сталне без обзира на коефицијент интелигенције, говорни развој, очуван слух и редовно школовање детета.
Одређени статистички подаци говоре да су поремећаји писања код ученика основне школе, чешћи него поремећаји у читању.
Сама дисграфија има сложену психо-неуролошку основу и не би је требало схватати олако, као нешто што дете може само да превазиђе. На сам развој и настанак дисграфије улогу има и сам говорно-језички развој и може да има различите облике. Не постоји јединствен узрок настанка дисграфије, већ је то утицај разлитих чинилаца. За разлику од дисграфије – аграфија је потпуна неспособност писања које је пропраћено озбиљним специфичним тешкоћама у учењу почетног писања (учењу слова).
Које су најчешће грешке у писању код дисграфије?
Грешке које се јављају јесу специфичне, али могу на први поглед деловати уобичајно, оно што их разликује од грешка које се направе због брзине писања и слично јесте то што су оне константе, исте грешке се дешавају стално и увек на истом месту.
На пример:
Грешке на нивоу слова и слога могу бити у смислу изостављања (“пс” уместо “пас”), премештања (“кеск” уместо “кекс”), додавање (“светкло” уместо “светло”), замена слова приликом писања речи чији се гласови слично изговарају (“магазим” уместо “магазин”).
Грешке на нивоу речи подразумева растављено писање делова исте речи или састављено писање неколико речи у низу. Често се дешавају код деце која имају проблема у говорно-језичком развоју или интелектулану ометеност.
Грешке на нивоу реченице се односе на грешке у повезивању речи у реченици, као и неисправна интепункција (нпр. “Сунце сија када река је веома лепа.”).
Да ли ваше дете има проблем са писањем?
(наведана питања су оријентационог карактера, не служе за дијагностиковање, већ као смернице на шта да обратите пажњу уколико сумњате да ваше дете има проблем са писањем и намењен је за децу основношколског узраста)
Да ли дете држи оловку правилно?
Да ли дете може да препозна и именује сва слова азбуке/абецеде на визуелном моделу?
Да ли дете зна да напише/препише сва слова азбуке/абецеде тако да слова буду препознатиљива?
Да ли дете разуме сврху линија у свесци и да ли може да пише на пише тако да углавном не прелази линију?
Да ли дете може да опише где се слово налази на линији (нпр. Које слово се пише велико и заузима целу линију, које слово “пада” испод линије”, која слова су мала и заузимају размак између линија до средине) ?
Да ли дете може да каже где је почетак, а где је крај речи и које је слово на почетку, а које је на крају речи?
Да ли дете може да разложи реч на слогове, тј. гласове (да их спелује)?
Да ли дете речи изговара правилно?
Да ли дете разликује све гласове и може да их понови тачно?
Како можете код куће да радите на стимулацији развоја вештине писања? (уколико мислите да дете има дисграфију пре свега саветујем да контактирате дефектолога или логопеда ради процене)
На стимулацији развоја вештине писања код куће можете радити кроз стимулацију развоја фине моторике, али и графомоторичких способности.
Пробајте да мотивишете детете да се заинтересује за неку активност попут цртања, сликања, али и пресипања, сецкања, манипулације са ситним предметима. Обратите пажњу да ли дете приликом седења има правилно држање тела и наместите радни сто и столицу тако да је детету удобно, а кичма права.
Крените од спајања слова и предмета који почиње на дато слово, затим на писање слова уз слике речи на задато слово. Идите поступно од једноставних ка сложеним речима. Пробајте са писањем слова и линија у песку помоћу четкице, штапића, али и прстију. Све активности гледајте да буду такве да детету буду пријатне, јер уколико је дете под стресом док изводи активност већа је вероватноћа да стимулативни циљ неће бити постигнут.
Извор: Питајтедефeктолога