Mnogo je već bilo reči o tome kako deci olakšati ovu situaciju u kojoj se nalazimo, kako im pomoći da razumeju ono što se dešava, kako ih umiriti i naučiti ih da pobede strah. Ono o čemu sigurno razmišljamo svi jeste – šta kad ovo sve prođe? Da li ćemo moći da se rukujemo, sedimo u parkiću i razgovaramo ili u restoranu popijemo kafu ne razmišljajući o tome da li je šoljica dobro oprana?
Odgovor na ova pitanja potražili smo od Nevene Lovrinčević, kliničkog psihologa i autora više knjiga za roditelje.
„Ovih dana mogli da čujemo da ‘…posle ovoga više svet neće biti isti…’. U neku ruku to je i tačno. Značajna iskustva, dobra ili loša menjaju nas. Stoga, ako se nadamo da ćemo posle ove pandemije, kada god i kako god da se ona završi, stvari biti u potpunosti ‘po starom’, i da će sve biti kao da smo se probudi li iz lošeg sna, teško da će se to desiti.“ – kaže Nevena Lovrinčević.
Dodaje i da iskustva poput ovog koje upravo stičemo ne spadaju u ona koja možemo obrisati gumicom.
„Naravno, to ne znači da ćemo i dalje osećati sve ono što sada osećamo. Osećanja straha i uznemirenosti koja se kod većine nas javila, pored toga što predstavljaju normalnu reakciju na situaciju u kojoj smo se našli imaju i zaštitnu ulogu. Čine nas opreznim, pa smo time smo poboljšali svoje šanse da se zaštitimo i od infekcije jer vođeni strahom preduzimamo i mere sopstvene zaštite.“ – tvrdi Lovrinčević.
Kaže da ipak, koliko god da je osećanje straha normalno i očekivano, ne smemo da dopustimo da nas preplavi. U tom smislu, potrebno je da pratimo uputstva nadležnih stručnjaka (pri čemu naglašava da tu ne misli na poplavu „stručnjaka“ koji bez dana Medicinskog fakulteta neštedimice dele savete preko društvenih mreža).
„Dakle, prateći uputstva onih koji o svemu ovome znaju mnogo više od nas postepeno ćemo se vraćati u normalne tokove života. Kao što je bilo normalno to što smo u situaciji kada je epidemija počela osećali strah, normalno je i da se u situaciji postepenog vraćanja u svakodnevne aktivnosti osećamo donekle uplašeno i uznemireno. Ipak, potrebno je da se usmerimo na svoje aktivnosti, i da od njih ne odustajemo bez obzira na to što osećamo.“
Svi bi, tvrdi Nevena Lovrinčević, trebalo da se setimo da koliko god da su osećanja važna, ona nisu sve što smo mi.
„Zato, kada procenite da nešto treba da uradite (odete na posao, u prodavnicu, kafić….) ne odustajte zato što se osećate zabrinuto ili uznemireno. Zaštite se onako kako mislite da treba i jednostavno: uradite to. Korak po korak vratićete se u normalne tokove, a ako ćete u početku zbog toga osećati uznemirenost podsetite se da je to normalno. Pričajte sa bliskim ljudima o tome i uverićete se da u tome niste sami.“
Nevena kaže i da decu ne treba na to posebno pripremati. Najbolja priprema će deci biti vaše ponašanje. Ako ste vi funkcionalni (nekada i pored toga što se osećate neprijatno) i deca će se lakše vratiti u normalne tokove i svakodnevne aktivnosti.
„Naravno, ako tokom ovog procesa smatrate da ne možete da izađete na kraj sa svojim osećanjima, ili vas određene misli i uverenja opterećuju u meri da vas preplavljuju ili blokiraju, obratite se stručnjaku, psihologu, koji će vam pomoći da tu situaciju prevaziđete.“ – zaključuje ona.
Iako sada verovatno osećate nelagodu čak i kada gledate film u kojem je prikazana neka gužva i ljudi koji ne drže „propisanu razdaljinu od dva metra“, imajte na umu da će vremenom, kako vreme bude prolazilo a situacija se opuštala, postajati lakše.