Povratak na posao nakon porodiljskog odsustva predstavlja izazovan period tranzicije za žene, koji zahteva balansiranje između posla, majčinstva, porodičnih obaveza i ličnih potreba. Ovi izazovi ne samo da mogu ugroziti zdravlje žena, već otvaraju i zanemarena pitanja o rodnim ulogama i mentalnom zdravlju u našem društvu.
Kako pronaći ravnotežu između različitih uloga koje žene obavljaju? Kako podrška porodice, partnera i zajednice može olakšati ovu tranziciju? Na ova pitanja odgovorila nam je psiholog i sistemski porodični psihoterapeut Marija Tomašević Zvizdić iz MKM psihoterapijskog savetovališta.
S kojim psihološkim i emotivnim izazovima se žene suočavaju kada se sa porodiljskog odsustva vrate na posao?
U tom periodu žene se suočavaju sa brojnim izazovima, neki od njih su u potpunosti u skladu sa novom životnom ulogom, a mnogi su posledica nerazumevanja okoline za promenu sa kojom se suočava cela porodica. Žene najčešće pominju razdvajanje od deteta i emocije koje prate taj proces kao najteži izazov. Javljaju se različite brige i strahovi vezani za dobrobit deteta, od brige da li će se neko drugi adekvatno brinuti o potrebama deteta do brige da li će odsustvo majke u toku dana negativno uticati na ukupan razvoj deteta. Veliki broj žena navodi da su u tom periodu imale izražen osećaj krivice, doživljaj da napuštaju svoje dete i time ga ugrožavaju na neki način. Iako većina žena navodi da znaju da je to očekivan proces kroz koji sva deca i mame prolaze, žene se tokom tog procesa nose sa mislima poput: „nisam dovoljno dobra majka”, „niko ne može da se brine o mom detetu kao ja”, „nešto će se loše desiti čim ja nisam tu”.
Sledeći izazov se tiče obavljanja samog posla nakon odsustva. Često se javlja strah i pitanja poput: „da li ću moći da radim ponovo taj posao”, „šta se sve promenilo u ovom periodu”, „da li sam i dalje kompetentna za taj posao”, „kakvo je sada radno okruženje”, „ima li promena u sastavu kolektiva, promena u sadržaju posla“.
Žene koje su preduzetnice su pod dodatnim pritiskom ranijeg vraćanja na posao i brige za opstanak na tržištu.
U tom periodu, žene često navode da se osećaju iscrpljeno, preplavljene su osećanjima straha i brige, rastrzane između više uloga i obaveza, poljuljano im je samopouzdanje, imaju doživljaj nekompetentnosti na svim poljima. Iako sve ovo deluje na prvi pogled nerešivo, u pitanju je očekivana životna kriza koja se može savladati u periodu od par meseci ukoliko postoji zainteresovanost i podrška porodice, poslodavca i šire zajednice.
Koji su najvažniji faktori koji mogu olakšati ili otežati ovaj proces reintegracije?
Faktori koji olakšavaju ovaj proces mogu postati faktori koji ga otežavaju ukoliko podrška nije adekvatna i blagovremena. Najvažnija je podrška partnera i bliskih ljudi. Pod podrškom se podrazumeva čitav spektar ponašanja koji mogu olakšati i ubrzati prolazak kroz ovaj krizni period. Pre svega, podrška partnera u preuzimanju svoje roditeljske uloge čime se smanjuje pritisak na drugog roditelja.
Važno je da bliski ljudi svojim ponašanjem i rečima pošalju jasnu poruku ženi da nije sama, da prolazi kroz stresan životni period i da su spremni da joj pomognu, da može da se osloni na njih ukoliko bude potrebe. Nije dovoljno samo izgovoriti sve to, već treba nekim gestom uveriti ženu da su bliski ljudi tu za nju (to može biti i pripremljen ručak ili čuvanje deteta na par sati).
Drugi važan faktor je podrška poslodavca i kolega. Mnoge kompanije rade na tome da postanu family friendly, što podrazumeva i pružanje podrške ženama koje se vraćaju na posao nakon porodiljskog odsustva (fleksibilno radno vreme, rad od kuće, postepeno vraćanje na posao, usluge vrtića u okviru poslovne zgrade, porodični dani na poslu i sl.). Minimum podrške koji može da se obezbedi na radnom mestu je podela obaveza i timski rad koja bi omogućila postepeno uvođenje u posao u periodu od nekoliko nedelja.
Koje strategije mogu pomoći ženama da u ovom periodu tranzicije smanje osećaj krivice i da balansiraju između porodičnih obaveza i posla?
Najvažnija strategija je briga za sebe i svoje ukupno zdravlje. Ne zanemarujte svoje potrebe i ne oklevajte da potražite podršku. Razmotrite svoja očekivanja i odredite prioritete. Sledeća strategija je priprema. Već prilikom planiranja porodice, partneri zajedno planiraju i pregovaraju o periodu koji ih očekuje. Kao što mame, pre same trudnoće, pripremaju svoje telo za nove izazove, potrebno je da se oba partnera pripreme za dolazak novog člana porodice i promene koje to donosi. Često se parovi javljaju na psihoterapiju u ovom periodu kako bi razrešili poteškoće i spremni ušli u novu životnu fazu. Partneri koji su usaglašeni u stavovima i očekivanjima će se lakše zajedno suočiti sa novim izazovima i kriznim periodima čak iako izostane podrška šire okoline.
Važno je sam proces pripreme za povratak na posao otpočeti par meseci pre samog povratka. Razgovarati sa osobama koje će čuvati dete (vaspitači, bake, deke, bebisiteri) i definisati zadatke koje smatrate važnim u okviru brige o detetu, odrediti period adaptacije, razgovarati o mogućim poteškoćama, upoznati ih sa navikama deteta. Povremeno organizovati da neko pričuva dete na par sati i provežbavati situaciju odvajanja i ponovnog susreta sa detetom. Ovo je, pre svega, priprema mame za odvajanje od deteta pošto se deca, kada su odrasli oko njih spremni za ovaj proces, lakše adaptiraju na nove okolnosti. Par meseci pre povratka, otići u posetu kolektivu, razgovarati sa kolegama i nadređenima o promenama u prethodnom periodu i očekivanjima kada se vratite na posao. Tada se možete informisati o svim promenama u dinamici i sadržaju posla, o mogućnostima skraćenog ili fleksibilnog radnog vremena, rada od kuće.
Idealna situacija bi bila da kao što dete ima period adaptacije na vrtić od nekoliko nedelja i mama dobije iste uslove, ali se to uglavnom ne dešava.
Ove strategije imaju cilj da aktiviraju sistem podrške i umanje osećanja straha, krivice, brige i nesigurnosti kod žena u prvih nekoliko meseci dok ne dođe do adaptacije na nove životne okolnosti.
Kako podrška partnera i porodice može uticati na uspešan povratak na posao?
Često se dešava da žena za vreme porodiljskog odsustva preuzme u potpunosti brigu o detetu, kućnim obavezama, organizaciji porodičnog života. U tim porodicama, vraćanje mame na posao predstavlja ozbiljan izazov za celu porodicu. Neophodno je da se porodične i kućne obaveze raspodele i usklade tako da uvažavaju raspored obaveza i potrebe oba partnera ili svih članova porodice. Ukoliko žena ima poverenja u partnera i porodicu da će sve biti u redu i kada ona nije tu, biće joj lakše da se fokusira na poslovne obaveze.
Koje dugoročne posledice može imati nedovoljno upravljanje i ignorisanje psiholoških izazova sa kojima se žene suočavaju u ovom periodu?
Većina žena se izbori sa celom situacijom i kada izostane podrška okoline, ali to ostavlja posledice na njeno zdravlje i neminovno utiče na dinamiku i odnose u porodici. U porodicama koje su u periodu pre dobijanja deteta imale jasnu komunikaciju, deljenje zadataka, emocionalnu privrženost, osetljivost za potrebe drugih članova porodice, ovo će biti krizni period koji će savladati donoseći nova pravila i prihvatajući nove uloge. U porodicama koje su otežano funkcionisale, ovaj period može biti kritičan po opstanak porodice. U ovom životnom ciklusu je i najveća stopa razvoda brakova. Neke porodice ulože dodatan trud, iskoriste krizni period da ojačaju svoje veze i poboljšaju funkcionisanje porodice. Iz potrebe da ispune porodične i poslovne obaveze, žene u ovom periodu zapostave svoje potrebe i svoje zdravlje. Usled izloženosti dugotrajnom stresu i osećanjima brige i straha, kod žena se mogu razviti različite somatske ili mentalne bolesti.
Potrebno je informisati porodice i poslodavce o posledicama koje može imati zanemarivanje ovog kriznog životnog perioda. Kada smo upućeni, lakše ćemo razumeti i pružiti podršku osobama koje prolaze kroz taj period adaptacije. Važna je podrška cele zajednice, od pedijatra u Domu zdravlja, vaspitača do kolega, poslodavaca. Ta podrška je ulaganje u zdravlje celog društva zajednice.